[dropcap font=“0″]Д[/dropcap]ржава Србија је на измаку 2014. године на рубу пропасти. Али напредњаци и даље газе. Убедљиво су победили на локалним изборима у Мионици и Лучанима. Феномен СНС се наставља. И то у земљи у којој месецима стоји правосуђе због штрајка адвоката, готово 200.000 суђења је одложено, у земљи у којој просветни радници прете тоталном обуставом рада, а очајни пензионери због смањења њихових цркавица од пензија најављују жалбу Уставном суду… Слично је и у осталим државним установама, али и радницима у пропалим фабрикама који очајнички чекају да се нешто догоди.

Ако направимо пресек догађаја протекле 2014. године на политичкој сцени Србије јасно је да земљом влада само један човек. Око њега је гомила полторона и неспособњаковића. Да ли то премијеру Александру Вучићу одговара како би све лакше држао под контролом или једноставно није имао други избор кадрова?! Зато је већина министара и високих државних функционера постала лак плен за медије. Број један се не дира, али су остали својим понашањем и непромишљеним изјавама сами себе кандидовали за шут карту из владе. Ту се једноставно пробија свака цензура, јер је количина изречених глупости као бујица пробила све баријере цензора.

Пример број један. Министар просвете Срђан Вербић. Научник са све минђушом у увету, којег је премијер однекуд избунарио, није се прославио до сада. Када смо помислили да после бисера досадашњих министара просвете не може бити горе, појавио се Вербић. На питање како ће решити штрајк просветних радника , Вербић је одговорио да ће уколико штрајкачи буду одбили да закључе оцене неки други наставници завршити њихов посао?! Значи, доћи ће наставници из других школа и градова, отворити дневнике и књижице колега и ученика и на овај начин завршити школску годину. Притом, просветари имају несвакидашњи захтев, незабележен у свету. Наиме, они само моле да им се не смање плате.

Пример број два. Није се стишала бура, али и спрдња око ове Вербићеве изјаве, када је на сцену ступила министарка за локалну самоуправу Кори Удовички. У срцепарајућем говору о штрајку просветара рекла је да њихове плате нису мале и да се од тог новца може преживети. Уз већ демагошке поруке да морамо издржати ове радикалне реформе, изазавала је разочарење и гнев просветара. И подсмех јавности.

Пример број три. Тзв. министар за ванредне ситуације Велимир Веља Илић. Док је исток земље данима био окован снегом и ледом под чијим теретом је срушено 1.400 бандера и далековода, а читави градови и села без струје и воде, министар се тамо није појавио. Објаснио је медијима да није за то надлежан и да му то није струка, па је скокнуо до клизиште у околини Београда?! Да не спомињемо бисере министра за рад Александра Вулина или Ивана Тасовца, министра културе и медија, фантома из Београдске филхармоније… Ех, па ови људи воде нашу државу! Не зна се само да ли уживају у лакоћи свог постојања у власти, несвесни тежине њиховог незнања и глупости.

Србији ће заиста бити потребно много среће у 2015!