Част нам је најавити да ће почетком новембра гост Аустралије и свих наших људи са тог континента бити неко ко је толико свестран, непресушан извор уметности у сваком облику, али уједно и оштро перо новинарства, а како Мирјана Бобић Мојсиловић каже за себе, „ја сам пре свега уметник“.

Од младих дана Мирјана важи за некога ко је јединствен, помало бунтован и другачији. Како сама наводи, идеја њеног сазревања била је радити ствари из убеђења, задовољства и дубоке унутрашње потребе, аак и када то не доноси никакву стварну корист. „Али све што се тако ради, на крају донесе плодове“, истиче као поуку својих поступака.

На питање шта је од свега чиме се бави њена права љубав, а шта су допунске активности од којих мора да се живи, Мирјана одговара: „Ја сам пре свега писац. Али сликам, и продајем слике. Пишем поезију. Пишем за позориште. Радим за ‘тројицу’, и у томе уживам, иако је понекад тешко.

Једном приликом рекла да је у току живота имала доста тешких тренутака и да кад не зна шта ће од себе, по рецепту њене мајке, опере прозоре.

„За мене је срећа, уколико је ничим изазвана, кад сте радосни изнутра јер је леп дан. Кад немате велике проблеме или упркос лошем времену и недостатку новца можете да чујете унутрашњег врапца. То је увек тако у вези са нечим невидљивим. Најбољи антидепресив су музика, књиге и сликање. Буквално бојим свој живот. Кад ми је потребна плажа, ја је насликам. Црвена, жута, плава, море, чак и у шуми. Седење и гледање телевизије су смрт сваке радости“, рекла је Мирјана Бобић Мојсиловић.

Почетком новембра путујете у Аустралију где ћете имати турнеју у оквиру књижевно-песничке вечери. Шта ћете све понудити публици?

– Публици ћу понудити једно сасвим другачије вече – рецитујем моју поезију, причам лепе и шармантне и духовите приче, а моћи ће да виде и део мојих слика. Дакле, нудим вече које ће људе инспирисати да буду радоснији, да воле, а неке, можда, и да почну да пишу поезију.

Где ћете све наступати и шта очекујете од турнеје?

– Наступам у Аделејду, Бризбејну, Сиднеју, Мелбурну и Перту.  Очекујем пуне сале и много добре узајамне енергије.

Пре две године сте гостовали у Аустралији? Какве утиске носите?

– Одушевљена сам Аустралијом, заиста прелепа, фантастична земља, а публика која је гледала моју представу била је свуда где смо били – сјајна. Надам се да ће тако бити и овог пута.

Ваш нови роман „Тражи ме“, је од скоро у књижарама? Која је најважнија порука романа?

– Најважнија порука романа је да љубав никада не стиже на погрешну адресу. Са друге стране, толико се мало говори о љубави, а толико нам свима недостаје. Моје песме су углавном, љубавне, па ето начина да љубав, вратимо у средиште наше пажње.

Да ли сте зависни од интернета и друштвених мрежа?

– Нисам, али због природе мог посла, морам свакога дан да проведем бар пола сата на друштвеним мрежама. Оне су одличне, ако им не дозволимо да нас потпуно обузму.

Многи Вас доживљавају као жену велике животне енергије, коју преносите на оне који су у том тренутку поред Вас. Одакле црпите толико  животне радости?

– Моја теорија је да живот мора да се измишља и да стварност није довољна. Према томе животну радост стварам, измишљам или трагам за њом у ситницама, свакога дан. Јер ако се ослонимо на стварност – добијамо само стварност која је препуна ужасавајућих вести и брига.

Да ли чекате да вас срећа пронађе, или сами трагате за њом?

– Срећа се гаји, исто као што неки несвесно гаје и сопствену депресију. На срећи мора да се ради. Срећа није изван нас, морамо је разбудити у себи.

Имате ли рецепт, како започети  дан с оптимизмом, ако се нисмо пробудили са осмехом?

– То је увек она прича о наочарима кроз које гледамо живот. Живот је бољи кад ми одлучимо да буде бољи. А бољи живот се прави тако што устанемо и кренемо да нешто мењамо. Понекад то може да буде чак и промена раздељка!

С. Г.