Čast nam je najaviti da će početkom novembra gost Australije i svih naših ljudi sa tog kontinenta biti neko ko je toliko svestran, nepresušan izvor umetnosti u svakom obliku, ali ujedno i oštro pero novinarstva, a kako Mirjana Bobić Mojsilović kaže za sebe, „ja sam pre svega umetnik“.
Od mladih dana Mirjana važi za nekoga ko je jedinstven, pomalo buntovan i drugačiji. Kako sama navodi, ideja njenog sazrevanja bila je raditi stvari iz ubeđenja, zadovoljstva i duboke unutrašnje potrebe, aak i kada to ne donosi nikakvu stvarnu korist. „Ali sve što se tako radi, na kraju donese plodove“, ističe kao pouku svojih postupaka.
Na pitanje šta je od svega čime se bavi njena prava ljubav, a šta su dopunske aktivnosti od kojih mora da se živi, Mirjana odgovara: „Ja sam pre svega pisac. Ali slikam, i prodajem slike. Pišem poeziju. Pišem za pozorište. Radim za ‘trojicu’, i u tome uživam, iako je ponekad teško.
Jednom prilikom rekla da je u toku života imala dosta teških trenutaka i da kad ne zna šta će od sebe, po receptu njene majke, opere prozore.
„Za mene je sreća, ukoliko je ničim izazvana, kad ste radosni iznutra jer je lep dan. Kad nemate velike probleme ili uprkos lošem vremenu i nedostatku novca možete da čujete unutrašnjeg vrapca. To je uvek tako u vezi sa nečim nevidljivim. Najbolji antidepresiv su muzika, knjige i slikanje. Bukvalno bojim svoj život. Kad mi je potrebna plaža, ja je naslikam. Crvena, žuta, plava, more, čak i u šumi. Sedenje i gledanje televizije su smrt svake radosti“, rekla je Mirjana Bobić Mojsilović.
Početkom novembra putujete u Australiju gde ćete imati turneju u okviru književno-pesničke večeri. Šta ćete sve ponuditi publici?
– Publici ću ponuditi jedno sasvim drugačije veče – recitujem moju poeziju, pričam lepe i šarmantne i duhovite priče, a moći će da vide i deo mojih slika. Dakle, nudim veče koje će ljude inspirisati da budu radosniji, da vole, a neke, možda, i da počnu da pišu poeziju.
Gde ćete sve nastupati i šta očekujete od turneje?
– Nastupam u Adelejdu, Brizbejnu, Sidneju, Melburnu i Pertu. Očekujem pune sale i mnogo dobre uzajamne energije.
Pre dve godine ste gostovali u Australiji? Kakve utiske nosite?
– Oduševljena sam Australijom, zaista prelepa, fantastična zemlja, a publika koja je gledala moju predstavu bila je svuda gde smo bili – sjajna. Nadam se da će tako biti i ovog puta.
Vaš novi roman „Traži me“, je od skoro u knjižarama? Koja je najvažnija poruka romana?
– Najvažnija poruka romana je da ljubav nikada ne stiže na pogrešnu adresu. Sa druge strane, toliko se malo govori o ljubavi, a toliko nam svima nedostaje. Moje pesme su uglavnom, ljubavne, pa eto načina da ljubav, vratimo u središte naše pažnje.
Da li ste zavisni od interneta i društvenih mreža?
– Nisam, ali zbog prirode mog posla, moram svakoga dan da provedem bar pola sata na društvenim mrežama. One su odlične, ako im ne dozvolimo da nas potpuno obuzmu.
Mnogi Vas doživljavaju kao ženu velike životne energije, koju prenosite na one koji su u tom trenutku pored Vas. Odakle crpite toliko životne radosti?
– Moja teorija je da život mora da se izmišlja i da stvarnost nije dovoljna. Prema tome životnu radost stvaram, izmišljam ili tragam za njom u sitnicama, svakoga dan. Jer ako se oslonimo na stvarnost – dobijamo samo stvarnost koja je prepuna užasavajućih vesti i briga.
Da li čekate da vas sreća pronađe, ili sami tragate za njom?
– Sreća se gaji, isto kao što neki nesvesno gaje i sopstvenu depresiju. Na sreći mora da se radi. Sreća nije izvan nas, moramo je razbuditi u sebi.
Imate li recept, kako započeti dan s optimizmom, ako se nismo probudili sa osmehom?
– To je uvek ona priča o naočarima kroz koje gledamo život. Život je bolji kad mi odlučimo da bude bolji. A bolji život se pravi tako što ustanemo i krenemo da nešto menjamo. Ponekad to može da bude čak i promena razdeljka!
S. G.
