О нашем данашњем саговорнику даровит приповедач би могао написати изузетно занимљив роман. Ми нажалост немамо ни времена ни простора за тако нешто, па ћемо читаоцима Српског гласа господина Милорада Тркуљу представити кроз краћи интервју. Тркуља је рођен 1950. године у селу Кукуље код Српца, на северозападу Босне тј. данашње Републике Српске, а у Аустралију је стигао пре скоро пола века, тачније 1969.
Господине Тркуља, шта вас је довело у Аустралију?
Посао. Стигао сам као тајни агент Државне безбедности бивше Југославије. Наиме, тих година Хрвати из Аустралије тј. усташе, су спремали напад на Југославију и ми смо дошли да их у томе спречимо.
И јесте ли успели?
Наравно. Са мојих 14 колега-специјалаца разбио сам усташку заједницу у Аустралији.
Чиме сте се после тога бавили?
Бавио сам се разним пословима, између осталог био сам власник ресторана Микис Бистро, а Србима у Аустралији сам вероватно најпознатији као естрадни менаџер који је 70-их година прошлог века на шести континент доводио највеће естрадне звезде тадашње Југославије:Сафета Исовића, Недељка Билкића, Шабана Шаулића, Лепу Лукић, Бранимира Ђокића, Новицу Неговановића и многе друге.
А светску славу сте стекли пре неколико година када сте у судском спору победили гиганте интернет-индустрије Јаху и Гугл и тако постали први човек у историји коме је то пошло за руком. Како је све почело?
Све је почело, рекао бих, случајно. Ја сам 2004. извео мајку на ручак у један ресторан у Мелбурну. Онда се ту десио обрачун неких криминалаца и ја сам случајно, ни крив ни дужан, рањен. То је постала ‘вест дана’ у Аустралији о којој су известиле све новине и телевизија, али мене то није превише занимало, био сам срећан да сам извукао живу главу.
А онда, неколико година касније, случајно сам сазнао да се чланак о ‘обрачуну’ мафијаша у ресторану и моја слика налазе на интернету и то међу највећим криминалцима у Аустралији, тачније ја сам на првом месту и тако испада да сам ја највећи криминалац у Аустралији. Наравно, био сам шокиран. Одмах сам у аустралијској полицији извадио уверење да никад у животу нисам био кажњаван за било какав преступ, онда нашао адвоката и рекао му да напише писмо Јахуу и Гуглу и да их замоли да то склоне, а они су самоуверено рекли да их ја занимам као лањски снег.
Онда сте решили да их тужите…
Да. Али то није било нимало лако. Наиме, нисам могао да нађем адвоката. Сви су ми рекли да сам луд, јер никад нико није успео да победи ове гиганте и да би то било као борба Давида против Голијата. Али ја сам био упоран. На крају сам ипак успео да нађем адвоката који је био спреман да се упусти у ту неравноправну борбу. Било је то 2009. године, а пресуда је донета 3 године касније, 2012.
И како је гласила?
Врховни суд Аустралије је рекао да сам ја у праву и да Јаху и Гугл морају да уклоне и текст и моју слику и да ми плате одштету. Јаху ми је платио 225.000 долара, а Гугл нешто више, тачније 250.000.
И тако сте постали први човек на планети који је успео да победи савремене Голијате.
Тачно. Али ту се прича не завршава. Морао сам поново да их тужим…
Зашто?
Зато што су уклонили текст, али не и слику. И други спор сам добио, тако да сам укупно зарадио око милион долара. Додуше, половину сам дао адвокатима, али се не жалим. Хтео бих да додам и ово: у свему овоме паре су најмање важне. Ради се о части или како ми Срби то кажемо: О образу.
То је био дуг и мукотрпан процес. Шта вас је водило у тој борби, да ли се радило и о српском инату?
Свакако да је било и тога. Тачније, ја бих то описао за нијансу другачије: Ради се о српском осећају за правду. Знате, ако дозволимо свакој ‘шуши’ да о нама говори или пише шта хоће, онда ту нема ни правде ни закона и ја верујем да сваки частан човек мора да се бори против тога. Тако да се најпре радило о људској потреби да одбраним своје име и свој образ.
Као први човек у историји који је победио ‘непобедиве’, доспели сте и у Оксфордов уџбеник за студенте права.
Тачно и то ми је велика част. Данас студенти широм света на мом примеру уче да је могуће да мали човек победи оне за које се мисли да су недодирљиви и непобедиви. Осим тога, промењен је закон у Енглеској, Америци, Европи итд. и данас Гугл плаћа огромну одштету разним компанијама, које се мере у милијардама долара.
Ускоро ће бити снимљен и филм о вама.
Да, контактирала ме филмска екипа из Немачке и ускоро долазе у Аустралију где ће снимити документарни филм о мојој борби против ова два гиганта. Филм ће се звати ‘Давид против Голијата’.
Да се вратимо на ‘домаћи’ терен. Ви сте тужили и бившег владику аустралијско-новозеландског Иринеја. Зашто?
То је дуга прича. Ја сам од доласка у Аустралију, а томе има скоро педесет година, помагао нашу цркву. А онда је дошао овај ‘Американац’ (Владика Иринеј Добријевић је рођен у Америци) и почео да заводи некакав ред, као да овде реда никад није било. Променио је црквени устав, другим речима, хтео је о свему сам да одлучује, као да је он саградио све цркве по Аустралији, а не српски народ који је годинама проливао свој зној, давао паре и улагао своје време. Ја сам се побунио, а он ме је онда оптужио да сам врач и антихрист и доживотно ме одстранио из наше цркве без иједног доказа.
И како се све завршило?
Наравно, победио сам. А владика Иринеј се вратио у Америку.
Познајете ли новог владику Силуана?
Не познајем га лично, али сам чуо да је диван човек. Надам се да ћу ускоро имати прилику да га упознам и радујем се том сусрету. Такође се надам да ћемо том приликом разрешити све неспоразуме. Хоћу да кажем да ја никад нисам имао ништа против наше цркве, већ само против једног човека, бившег владике Иринеја.
Да ли се тренутно с неким судите?
Да, поново сам тужио Гугл и Јаху, али и Мајкрософт, јер су се поново појавиле моје слике и испада да сам ја још увек криминалац.
Какав исход очекујете?
Наравно, добићу их. Постао сам експерт за Голијате.
Имам утисак да волите да се судите…
Стекли сте погрешан утисак. Ја само хоћу да ‘оперем’ своје име. Знате како је Његош говорио: Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.
Господине Тркуља, хвала вам на разговору.
Хвала и вама.
Ж. П.
Више о господину Тркуљи можете погледати овде.
