O našem današnjem sagovorniku darovit pripovedač bi mogao napisati izuzetno zanimljiv roman. Mi nažalost nemamo ni vremena ni prostora za tako nešto, pa ćemo čitaocima Srpskog glasa gospodina Milorada Trkulju predstaviti kroz kraći intervju. Trkulja je rođen 1950. godine u selu Kukulje kod Srpca, na severozapadu Bosne tj. današnje Republike Srpske, a u Australiju je stigao pre skoro pola veka, tačnije 1969.
Gospodine Trkulja, šta vas je dovelo u Australiju?
Posao. Stigao sam kao tajni agent Državne bezbednosti bivše Jugoslavije. Naime, tih godina Hrvati iz Australije tj. ustaše, su spremali napad na Jugoslaviju i mi smo došli da ih u tome sprečimo.
I jeste li uspeli?
Naravno. Sa mojih 14 kolega-specijalaca razbio sam ustašku zajednicu u Australiji.
Čime ste se posle toga bavili?
Bavio sam se raznim poslovima, između ostalog bio sam vlasnik restorana Mikis Bistro, a Srbima u Australiji sam verovatno najpoznatiji kao estradni menadžer koji je 70-ih godina prošlog veka na šesti kontinent dovodio najveće estradne zvezde tadašnje Jugoslavije:Safeta Isovića, Nedeljka Bilkića, Šabana Šaulića, Lepu Lukić, Branimira Đokića, Novicu Negovanovića i mnoge druge.
A svetsku slavu ste stekli pre nekoliko godina kada ste u sudskom sporu pobedili gigante internet-industrije Jahu i Gugl i tako postali prvi čovek u istoriji kome je to pošlo za rukom. Kako je sve počelo?
Sve je počelo, rekao bih, slučajno. Ja sam 2004. izveo majku na ručak u jedan restoran u Melburnu. Onda se tu desio obračun nekih kriminalaca i ja sam slučajno, ni kriv ni dužan, ranjen. To je postala ‘vest dana’ u Australiji o kojoj su izvestile sve novine i televizija, ali mene to nije previše zanimalo, bio sam srećan da sam izvukao živu glavu.
A onda, nekoliko godina kasnije, slučajno sam saznao da se članak o ‘obračunu’ mafijaša u restoranu i moja slika nalaze na internetu i to među najvećim kriminalcima u Australiji, tačnije ja sam na prvom mestu i tako ispada da sam ja najveći kriminalac u Australiji. Naravno, bio sam šokiran. Odmah sam u australijskoj policiji izvadio uverenje da nikad u životu nisam bio kažnjavan za bilo kakav prestup, onda našao advokata i rekao mu da napiše pismo Jahuu i Guglu i da ih zamoli da to sklone, a oni su samouvereno rekli da ih ja zanimam kao lanjski sneg.
Onda ste rešili da ih tužite…
Da. Ali to nije bilo nimalo lako. Naime, nisam mogao da nađem advokata. Svi su mi rekli da sam lud, jer nikad niko nije uspeo da pobedi ove gigante i da bi to bilo kao borba Davida protiv Golijata. Ali ja sam bio uporan. Na kraju sam ipak uspeo da nađem advokata koji je bio spreman da se upusti u tu neravnopravnu borbu. Bilo je to 2009. godine, a presuda je doneta 3 godine kasnije, 2012.
I kako je glasila?
Vrhovni sud Australije je rekao da sam ja u pravu i da Jahu i Gugl moraju da uklone i tekst i moju sliku i da mi plate odštetu. Jahu mi je platio 225.000 dolara, a Gugl nešto više, tačnije 250.000.
I tako ste postali prvi čovek na planeti koji je uspeo da pobedi savremene Golijate.
Tačno. Ali tu se priča ne završava. Morao sam ponovo da ih tužim…
Zašto?
Zato što su uklonili tekst, ali ne i sliku. I drugi spor sam dobio, tako da sam ukupno zaradio oko milion dolara. Doduše, polovinu sam dao advokatima, ali se ne žalim. Hteo bih da dodam i ovo: u svemu ovome pare su najmanje važne. Radi se o časti ili kako mi Srbi to kažemo: O obrazu.
To je bio dug i mukotrpan proces. Šta vas je vodilo u toj borbi, da li se radilo i o srpskom inatu?
Svakako da je bilo i toga. Tačnije, ja bih to opisao za nijansu drugačije: Radi se o srpskom osećaju za pravdu. Znate, ako dozvolimo svakoj ‘šuši’ da o nama govori ili piše šta hoće, onda tu nema ni pravde ni zakona i ja verujem da svaki častan čovek mora da se bori protiv toga. Tako da se najpre radilo o ljudskoj potrebi da odbranim svoje ime i svoj obraz.
Kao prvi čovek u istoriji koji je pobedio ‘nepobedive’, dospeli ste i u Oksfordov udžbenik za studente prava.
Tačno i to mi je velika čast. Danas studenti širom sveta na mom primeru uče da je moguće da mali čovek pobedi one za koje se misli da su nedodirljivi i nepobedivi. Osim toga, promenjen je zakon u Engleskoj, Americi, Evropi itd. i danas Gugl plaća ogromnu odštetu raznim kompanijama, koje se mere u milijardama dolara.
Uskoro će biti snimljen i film o vama.
Da, kontaktirala me filmska ekipa iz Nemačke i uskoro dolaze u Australiju gde će snimiti dokumentarni film o mojoj borbi protiv ova dva giganta. Film će se zvati ‘David protiv Golijata’.
Da se vratimo na ‘domaći’ teren. Vi ste tužili i bivšeg vladiku australijsko-novozelandskog Irineja. Zašto?
To je duga priča. Ja sam od dolaska u Australiju, a tome ima skoro pedeset godina, pomagao našu crkvu. A onda je došao ovaj ‘Amerikanac’ (Vladika Irinej Dobrijević je rođen u Americi) i počeo da zavodi nekakav red, kao da ovde reda nikad nije bilo. Promenio je crkveni ustav, drugim rečima, hteo je o svemu sam da odlučuje, kao da je on sagradio sve crkve po Australiji, a ne srpski narod koji je godinama prolivao svoj znoj, davao pare i ulagao svoje vreme. Ja sam se pobunio, a on me je onda optužio da sam vrač i antihrist i doživotno me odstranio iz naše crkve bez ijednog dokaza.
I kako se sve završilo?
Naravno, pobedio sam. A vladika Irinej se vratio u Ameriku.
Poznajete li novog vladiku Siluana?
Ne poznajem ga lično, ali sam čuo da je divan čovek. Nadam se da ću uskoro imati priliku da ga upoznam i radujem se tom susretu. Takođe se nadam da ćemo tom prilikom razrešiti sve nesporazume. Hoću da kažem da ja nikad nisam imao ništa protiv naše crkve, već samo protiv jednog čoveka, bivšeg vladike Irineja.
Da li se trenutno s nekim sudite?
Da, ponovo sam tužio Gugl i Jahu, ali i Majkrosoft, jer su se ponovo pojavile moje slike i ispada da sam ja još uvek kriminalac.
Kakav ishod očekujete?
Naravno, dobiću ih. Postao sam ekspert za Golijate.
Imam utisak da volite da se sudite…
Stekli ste pogrešan utisak. Ja samo hoću da ‘operem’ svoje ime. Znate kako je Njegoš govorio: Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.
Gospodine Trkulja, hvala vam na razgovoru.
Hvala i vama.
Ž. P.
Više o gospodinu Trkulji možete pogledati ovde.
