[dropcap font=“0″]I[/dropcap] mala deca danas znaju kakvu snažnu ulogu imaju mediji u celom svetu. U modernom vremenu novine, televizija i u skorije vreme Internet su menjali svet, oni su takođe doprinosili izazivanju raznih sukoba i ratova.
Zahvaljujući njima, padali su političari, a sve je izgleda krenulo kad je davnih sedamdesetih godina Votergejt afera skinula predsednika Niksona sa vlasti. ^lanak u američkim novinama objavljen je 17. juna 1972. godine. I ovo je jedan dokaz šta znače mediji, samo sam ukucao Votergejt, i našao sve u deset sekundi. Zamislite da sam morao da idem u biblioteku. Verovatno nikad ne bi ni čitali ovaj članak.
Posle Niksona, smenjivani su ministri najačih zemalja sveta, otkaze su morali da daju mnogi direktori svetskih preduzeća zbog ove ili one afere. Ne bi se stvarno moglo nabrojati svi oni koji su stradali zahvaljujući nekom novinarskom članku. Od ministara Australije koji je uvezao TV bez carine, onih koji su napravili saobraćajni prekršaj, do ministara Nemačke koji je imao lažni doktorat, ili su pozajmili novac od prijatelja sa manjom kamatom nego u banci. Lista zaista ide u nedogled.
I naravno najviše mi Srbi znamo i osetili smo na svojoj koži jer je bombardovanje naše zemlje direktno izazvano pisanjem raznih novina u svetu.
U zemlji čuda.
Napadaju se ministri za takve prljave radnje da sam ubeđen da vi u ovom trenutku dok čitate ovaj tekst, ne možete ni da predpostavite šta i kako im novine pripisuju razne mahinacije. Ne da zaslužuju da dobiju otkaz, nego verovatno i da završe u zatvoru, ili u najmanju ruku budu zvanično ispitivani. Novine otvoreno pišu, po neki slučaj ispita policija, ali do sada niko nije niti osuđen, niti prinuđen da podnese ostavku.
Evo samo nekoliko primera u poslednjih desetak dana.
Novine tvrde da doktorat ministra policije gospodina Stefanovića ima previše plagijata, odnosno prepisivanja da bi trebalo da mu se oduzme. On novinarima ne odgovara na ta pitanja, niko još do sad nije dokazao da nije lažan. On je i dalje ministar.
Bivša ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović je kako novine pišu zapošljavala u zdravstvenoj službi prijatelje i rođake. Navode se njihova imena, njihove pozicije i ustanove gde rade. Ona tvrdi da nije to uradila i da se ne seća imena. Zaboravila ime kumine ćerke. Posle se setila pa je rekla da oni zaslužuju posao, a njen zet je bio inžinjer koji je na kursu naučio da udara inekcije.
Za bivšeg ministra saobraćaja i sadašnjeg člana parlamenta, gospodina Mrkonjića se piše da mu je ljubavnica nosila gotovinu na račun u Dubaju. Onu gotovinu koju je on stekao primajući mito. I on ne odgovara na pitanja novinara, i dalje je u parlamentu.
I tu postoji gomila primera. Piše se i o direktorima državnih preduzeća, o nameštanjima tendera. Novine pišu da je bivši gradonačelnik Beograda gospodin ilas, platio ekstra devet miliona evra za gradnju mosta, da bi se projekat ubrzao kako bi on otvorio most u ponoć 31. decembra 2011. godine. On do duše nije više gradonačelnik, ali ne zbog ove afere i mnoge druge koje mu se pripisuju, već zbog političke igre.
Kad razmišljam o tome da li sam nešto propustio i šta je trebalo da uradim u poslednjih pet godina koje sam proveo u Srbiji, vraćam se neprekidno na one naslove naših novina koji otprilike počinju ovako. „Proneverio 20 miliona evra“, „Nestalo 350 miliona evra iz preduzeća…“ itd itd.
Krivo mi je što nisam samo zapisao sume i da ih sad saberem.
Brankica Stanković, novinarka B92, koja radi za program „Insajder“ je ove godine dobila svetsku nagradu za hrabrost. Obradila je veliki broj takozvanih pljačkanja državnih preduzeća, sa svim dokumentacijama, načinom kako je to urađeno. Između ostalog govorilo se o pljački u rudniku Bor od nekih 450 miliona evra. Pa se dokumentovalo trošenje i krađa novca na Kosovu, koja po rečima njenog tima iznosi oko 650.000 evra dnevno (oko $970,000) ni manje ni više nego u poslednjih 12 godina. To je preko 4 milijarde australijskih dolara. I da većina tog novca ne ide u svrhe za koje su namenjene, već u razne mahinacije i privatne ruke.
Znam da se pitate kako je to moguće, po rečima Brankice Stanković, to se ovako dešava. Neko tamo podnese državi plan i program da izgradi stanove na Kosovu za najsiromašnije. On dobije pomoć od države, stanovi nikad nisu izgrađeni a firma koja je pravila ponudu više ne postoji. Novac je jednostavno nestao. TV emisija Insajder jasno govori o imenima firmi, njihovim vlasnicima, pokazuje potpisane ugovore, čak snima i mesta na kojima nema tih građevina, a trebalo je da budu odavno gotovi.
I šta se od svega ovoga dogodilo. Ništa na temu da se zvanično ispita navodni kriminal. Brankica Stanković je dobila policijsku pratnju u poslednjih četiri-pet godina zbog izuzetno snažne pretnje i pokušaja atentata. Ona danas ne može bukvalno da šeta ulicom bez četiri policajaca oko nje.
Ona ne odustaje, i dalje sa svojim timom radi teme pljačkanje države, ali na ogromnu žalost poštenih ljudi, šta to vredi kad onog pravog rezultata nema.
[ta u svemu ovome sad nije jasno ni vama ni meni!
Da bi do kraja bili objektivni, pokušaćemo da ispitamo i jednu i drugu stranu. Prvo, svi mi vrlo dobro znamo da novine pišu svašta, i što je još gore znamo da novinama ne treba uvek sve verovati. To je prosto. Međutim, mi isto tako znamo da novine ne mogu baš da napišu svašta. Svedoci smo redovnih tužbi, svuda u svetu gde novine plaćaju kazne i moraju da se izvinu za pogrešne informacije.
Zar ne biste i vi i ja jedva dočekali, da ste Ministar i da se objavi da ste pokrali pare, a znate da niste – tužili novine. Ja ne bih mogao da dočekam jutro da ne tražim izvinjenje i odštetu.
Ovako ne znam za šta ovaj sistem služi. Novine pišu da pale narod. Koji onda postaje još sumnjiviji i za one koji su možda i pošteni. Tako da u očima naroda apsolutno niko nije pošten, pa i oni počinju da se tako ponašaju. Prva i osnovna stvar bi trebalo da bude da političari oštro demantuju natpise, jok, njihov moto je da ćute.
Tako se stvorilo jedno vrzino kolo u kojem se rodio sistem nepoverenja, krađa prevara… na svim nivoima.
Pa kako bi jadan narod mogao i da se snađe u ovoj situaciji. Kako bi mogao da ostane pošten i dobar kad u njihovim očima to ne rade ni oni koji ga vode i koji bi trebalo da budu primer.
Da kontaktirate autora
pošaljite email na:
carapicv@hotmail.com