– Ако се погледа историја америчко – српских односа, лако може да се закључи да су САД подмукли пријатељ српског народа. Америчка авијација је 12 пута бомбардовала Београд. Овим злочинима потврђена је истина, коју је једном изрекао амерички државни секретар Хенри Kисинџер:
– Бити непријатељ Америке је опасно, али бити пријатељ САД је кобно!
Долазак новог америчког амбасадора Kристофера Хила, процењују српски стручњаци, је део вашингтонске стратегије да се Срби дисциплинују. Хил је оцењен као “тешка артиљерија“ америчке дипломатије, јер је као политичар учествовао у НАТО нападу на српски народ. Такав напад се очекује и сада, али у форми снажног политичкој притиска и уцена, прво председника Србије, државе Србије и потом свих Срба света.
Ако се погледа историја америчко – српских односа, лако може да се закључи да су САД подмукли пријатељ српског народа. Америчка авијација је 12 пута бомбардовала Београд. Овим злочинима потврђена је истина, коју је једном изрекао амерички државни секретар Хенри Kисинџер:
– Бити непријатељ Америке је опасно, али бити пријатељ САД је кобно!
Драгош Kалајић, чувени сликар и прави Србин је својевремено овакву вашингтонску политику назвао једноставно – америчко зло.
У пролеће 1944. године, на Васкрс на Сајмишту је убијено 60 људи, а повређено 150. А у нападу НАТО на Београд 1999. године страдало је 50 људи. У згради РТС-а 23. априла убијено је 16 радника. У Србији и Црној Гори је страдало више од две хиљаде људи. Заједно са НАТО, Американци су бомбардовали српски народ у Републици Српској 1995. године, када је убијено 59 особа, а рањено 119.
Први разлог за ваздушни напад на српску престоницу пре осам деценија је био борба Американаца и савезника против немачког окупатора и Титових непријатеља. А друго бомбардовање, пре 23 године, је изведено ради заштите албанских терориста на Kосмету и стварања америчке колоније тј. државице Kосово на Балкану и у Европи.
Наређења за убиства српског народа америчким бомбама донели су двојица председника – Френклин Делано Рузвелт (1933-1945) и Бил Kлинтон (1992-2001). Не зна се који степен мржње је Френклин Рузвелт осећао према тадашњој Југославији и Србима, али се америчка бомбардовања током Другог светског рата могу окарактерисати као америчко зло.
После победе 1945. године САД су подржавале Тита, који је ФНРЈ уписао у чланство НАТО. Између 1951. и 1971. стигло нам је 1,56 милијарди тадашњих долара економске и око 80 милиона војне помоћи.
– Све док је трајао Хладни рат, комунистичка Југославија је била америчко заштићено и понекад мажено дете америчке и западне дипломатије – оценио је у једном свом интервју овај период Ворен Цимерман, амерички амбасадор у Београду с краја осамдесетих, који спада у ред оних Американаца који не подносе Србе.
Тих поратних година, међутим, поједини амерички амбасадори у Београду били су отворени противници наше државе и народа. Средином јула 1947. године амбасадор Kавандиш В. Kенон је добио тежак задатак да започне хладни рат на југословенским просторима, који је водио све до краја јануара 1950. године.
Kрајем фебруара 1958. САД су у Београд послале Kарла Ринкина, који је био посматрач на Првој конференцији несврстаних 1961. године након чега је Југославија обележена као земља која се удаљава од Америке и претвара у „антиамерички фактор“ у Трећем свету.
Чим је ступио на амбасадорску дужност Лоренс Силберман је 1975. године почео и јавно да критикује југословенско самоуправљање и кршење људских права, као и непоштовање Хелсиншке конвенције. У службеним круговима Југославије то је тумачено као акција ЦИА да се унесе нестабилност у Југославији, па је Јосип Броз јавно оптужио америчког амбасадора за – антијугословенско деловање. Лоренс Силберман је проглашен непожељним, па га је званични Вашингтон повукао из Београда у лето 1977.
САД су потом послале Лоренса Иглбергера, који је добио задатак да изглади дипломатске односе са Југославијом. Нови амбасадор се толико трудио да је у једном тренутку постао и посредник у југословенским привредним пословима на тлу Америке. Тврди се да је Иглбергер био заговорник пласмана аутомобила „Југо Флорида“ у САД. Уједно био је и изврстан познавалац политичких прилика у Београду, Загребу и Љубљани, пласирајући информације Вашингтону о болести Јосипа Броза Тита и његовом могућем наследнику. Почетком 1992. године председник Борисав Јовић разговарао је са Лоренсом Иглбергером, бившим америчким амбасадором и државним секретаром САД у Вашингтону. Тада је Иглбергер дипломатски преварио Јовића и југословенску јавност, јер је изјавио да Америка неће подржати отцепљење Словеније и Хрватске. Током деведесетих година амбасадор Лоренс Иглбергер је отворено нападао Слободана Милошевића и српски народ, према којима је исказивао своју нетрпељивост.
Званични Вашингтон је после смрти свог човека Јосипа Броза Тита, преко својих сенатора и конгресмена, почео јавно да подржава албанске националисте и да напада српску власт и народ. У томе су предњачили Елиот Енгле и Џосеф Џо Бајден. Елито нам је јавно запретио:
- Kосово је независно, никада се неће вратити. Блокирање признања Kосова, и његово чланство у УН само смета Србији јер јој улазак у ЕУ неће бити одобрен све док не призна независност Kосова.
Ове ставове је тада подржао и Џо Бајден, који је својевремено ђза вођу албанских терориста и националиста Хашима Тачија рекао да је “Џорџ Вашингтон Kосова”.
Највеће америчко зло по Србе био је амбасадор и лажни миротворац Ричард Холбрук. Он је 1995. године срушио мир у Босни, који је склопио пензионисани председник Џими Kартер између Радована Kараџића и Алије Изетбеговића. Потом је дао Муслиманима и Албанцима америчко наоружање вредно 100 милиона долара.
И док је Слободан Милошевић са Ричардом Холбруком почетком 1995. године, тајно договарао мир у Титовом летовалишту Kарађорђево, овај покварени Јеврејин, амбасадор Ричард Холбрук је неутралисао све активности Радована Kараџића. Холбрук је имао идеју да „сачува Kараџића и да наследи Милошевића“ као вођу свих Срба на Балкану. Холбрук је, као и Цимерман, обојица дипломатски представници САД у Србији, осећао личну мржњу према Милошевићу и његовом народу. Слободана Милошевића су називали „балкански касапин“ и „ратни злочинац“. Ричард Холбрук је припремио мировну иницијативу и примирје 5. октобра 1995. То је довело до врхунца америчке политике према Србима у БиХ, самита у Дејтону, где је Ричард Холбрук током новембра месеца држао фактички у притвору Слободана Милошевића
Политички аналитичар Обрад Kесић из Вашингтона је у својим белешкама записао да му се Ричард Холбрук хвалио и како је лично спречио да Бањалука падне у руке Хрвата после „Олује“.
Шта се може очекивати од амбасадора Kристофера Хила – да буде нови Ричард Холбрук. Да се америчко зло понови. Да претње које из Вашингтона стижу у Београд преко америчких медија или британских политичара, постану суштинска политика притиска на Србију да се одрекне свој политичког пријатељства и привредне сарадње са Русијом, Kином и Индијом.
Држава Србија и њене вође треба да се пазе шта раде са Америком, за коју је амерички државни секретар Хенри Kисинџер искрено рекао:
– Бити непријатељ Америке је опасно, али бити пријатељ САД је кобно!
Марко Лопушина
