КОЛУМНА Сенатор Антић

Пише: Саша Јанковић

    Бура око такозваног пандемијског закона у Викторији се не стишава. Прошлог викенда смо видели више десетина хиљада демонстраната на улицама Мелбурна, који су изразили своје незадовољство најављеним предлогом закона. Шири притисак јавности на премијера Ендрјуса и његову владу може имати резултата, али само под условом да дође до неке координисане акције. Иако су већ многи правни експерти јавно апеловали на владу да повуче котроверзни предлог, он је глатко усвојен у Доњем дому парламента. Опозиција је оштро негодовала али владина лабуристичка већина се на то није много обазирала. По свему судећи закон ће ускоро бити изгласан и у Сенату Викторије, јер су се „кросбенчери“ од чијих гласова зависи исход, сагласили са козметичким изменама предлога. Такозване независне партије, које да је било среће никад нису ни требале бити заступљене у Сенату, од самог почетка су део већине и аминују сваку узурпацију власти од стране актуелног премијера. Нажалост, Викторија није усамљени случај, јер су диктаторске методе владања и гажење основних људских и демократских права постале свакодневница у политичком животу Аустралије. Све то под изговором пандемије и „невидљивог непријатеља“, који ће на крају бити крив за све негативне појаве које ће нас снаћи у блиској и даљој будућности.

У последњих годину ипо дана видели смо на својој кожи колико је власт „кварљива роба“, и да ниједан демократски закон у пракси не значи ништа ако су методе владања не-демократске. Вероватно нико жив није могао Аустралију да замисли пре ковида у овом стању, у ком се нашла данас исцепкану на осам „феудалних регија“. Немоћ федералне владе и њеног Првог министра Морисона је очигледан у многим сегментима. Најтрагичнија чињеница је што ни он сам, а ни чланови његове владе не могу да слободно путују територијом којом наводно управљају. Парадокс који није виђен у новијој светској историји, осим у ситуацијама када је један део територије неке државе окупиран. Не постоји ниједна федерална нити конфедерална држава у свету која није у ратном стању, а да њен лидер или чланови владе не могу да путују на својој територији. Све то већина нас углавном немо посматра као да се дешава негде у Јужној Америци или на Средњем истоку. Наравно, увек има часних изузетака. Неки од њих су федерални посланици попут Џорџа Кристенсена и Крега Келија као и сенатори Џерард Реник, Метју Кенаван, Полис Хенсон, Малколм Робертс и наше горе лист сенатор Алекс Антић. Поменути представници народа су имали храбрости да устану и јавно се супроставе грубом кршењу федералног устава, гажењу слободе као и надолазећим диктатурама државних премијера. Колико је било значајно супроставити се државним премијерима на време, показује пример Викторије која је захваљујући погубној политици свог премијера већ одавно изгубљена у простору и времену.

Сенатор Антић је други сенатор, после Реника, из редова владајуће коалиције који је запретио Морисону да ће му ускратити своју подршку уколико се дискриминација у односу на вакцинални статус настави. Иначе, сенатори Антић и Реник од самог почетка хистерије око вакцина заговарају слободу избора, а не присилу и уцене као што је то случај последњих пар месеци. Сви се сећамо тренутка када је Морисон јавно изјавио, и то више пута поновио, да је ковид вакцинација на добровољној бази и да то тако мора и остати, јер би друкчије било противуставно. Наравно, то никад није заживело у реалном животу, јер је Морисон у исто време на састанцима Националног кабинета са државним премијерима договарао нешто сасвим супротно од тога. Од самог почетка план је био да компаније и државни премијери путем разних неуставних и анти-демократских уредби ковид вакцинацију уствари учине де-факто обавезном. Све је то знао и сам Први министар који је вероватно сагласан и са најављеним пандемијским законом.

Четрдесетседмогодишњи Александар Антић је први изабрани сенатор српског порекла у историји Аустралије. Рођен је у Аделејду, као дете Вики Андерсон и Ратомира Антића. Његов отац је емигрирао из бивше Југославије 1957. године да би касније постао један од директора Краљевске болнице у Аделејду. Алекс је изузетно поносан на своје српско порекло што је нагласио већ у свом првом обраћању у федералном Сенату, након избора средином 2019. године.  По професији адвокат, током своје успешне каријере, залаже се за слободу говора и избора. Без обзира на све ово што нам се сада дешава, паметни, храбри и образовани људи попут сенатора Антића, увек ће бити једина алтернатива отровном једноумљу, које нас све више гуши и стеже у овим тешким временима.

@SasaJankovic28

sasajankovic28

 

КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.