Piše: Saša Janković
Bura oko takozvanog pandemijskog zakona u Viktoriji se ne stišava. Prošlog vikenda smo videli više desetina hiljada demonstranata na ulicama Melburna, koji su izrazili svoje nezadovoljstvo najavljenim predlogom zakona. Širi pritisak javnosti na premijera Endrjusa i njegovu vladu može imati rezultata, ali samo pod uslovom da dođe do neke koordinisane akcije. Iako su već mnogi pravni eksperti javno apelovali na vladu da povuče kotroverzni predlog, on je glatko usvojen u Donjem domu parlamenta. Opozicija je oštro negodovala ali vladina laburistička većina se na to nije mnogo obazirala. Po svemu sudeći zakon će uskoro biti izglasan i u Senatu Viktorije, jer su se „krosbenčeri“ od čijih glasova zavisi ishod, saglasili sa kozmetičkim izmenama predloga. Takozvane nezavisne partije, koje da je bilo sreće nikad nisu ni trebale biti zastupljene u Senatu, od samog početka su deo većine i aminuju svaku uzurpaciju vlasti od strane aktuelnog premijera. Nažalost, Viktorija nije usamljeni slučaj, jer su diktatorske metode vladanja i gaženje osnovnih ljudskih i demokratskih prava postale svakodnevnica u političkom životu Australije. Sve to pod izgovorom pandemije i „nevidljivog neprijatelja“, koji će na kraju biti kriv za sve negativne pojave koje će nas snaći u bliskoj i daljoj budućnosti.
U poslednjih godinu ipo dana videli smo na svojoj koži koliko je vlast „kvarljiva roba“, i da nijedan demokratski zakon u praksi ne znači ništa ako su metode vladanja ne-demokratske. Verovatno niko živ nije mogao Australiju da zamisli pre kovida u ovom stanju, u kom se našla danas iscepkanu na osam „feudalnih regija“. Nemoć federalne vlade i njenog Prvog ministra Morisona je očigledan u mnogim segmentima. Najtragičnija činjenica je što ni on sam, a ni članovi njegove vlade ne mogu da slobodno putuju teritorijom kojom navodno upravljaju. Paradoks koji nije viđen u novijoj svetskoj istoriji, osim u situacijama kada je jedan deo teritorije neke države okupiran. Ne postoji nijedna federalna niti konfederalna država u svetu koja nije u ratnom stanju, a da njen lider ili članovi vlade ne mogu da putuju na svojoj teritoriji. Sve to većina nas uglavnom nemo posmatra kao da se dešava negde u Južnoj Americi ili na Srednjem istoku. Naravno, uvek ima časnih izuzetaka. Neki od njih su federalni poslanici poput Džordža Kristensena i Krega Kelija kao i senatori Džerard Renik, Metju Kenavan, Polis Henson, Malkolm Roberts i naše gore list senator Aleks Antić. Pomenuti predstavnici naroda su imali hrabrosti da ustanu i javno se suprostave grubom kršenju federalnog ustava, gaženju slobode kao i nadolazećim diktaturama državnih premijera. Koliko je bilo značajno suprostaviti se državnim premijerima na vreme, pokazuje primer Viktorije koja je zahvaljujući pogubnoj politici svog premijera već odavno izgubljena u prostoru i vremenu.
Senator Antić je drugi senator, posle Renika, iz redova vladajuće koalicije koji je zapretio Morisonu da će mu uskratiti svoju podršku ukoliko se diskriminacija u odnosu na vakcinalni status nastavi. Inače, senatori Antić i Renik od samog početka histerije oko vakcina zagovaraju slobodu izbora, a ne prisilu i ucene kao što je to slučaj poslednjih par meseci. Svi se sećamo trenutka kada je Morison javno izjavio, i to više puta ponovio, da je kovid vakcinacija na dobrovoljnoj bazi i da to tako mora i ostati, jer bi drukčije bilo protivustavno. Naravno, to nikad nije zaživelo u realnom životu, jer je Morison u isto vreme na sastancima Nacionalnog kabineta sa državnim premijerima dogovarao nešto sasvim suprotno od toga. Od samog početka plan je bio da kompanije i državni premijeri putem raznih neustavnih i anti-demokratskih uredbi kovid vakcinaciju ustvari učine de-fakto obaveznom. Sve je to znao i sam Prvi ministar koji je verovatno saglasan i sa najavljenim pandemijskim zakonom.
Četrdesetsedmogodišnji Aleksandar Antić je prvi izabrani senator srpskog porekla u istoriji Australije. Rođen je u Adelejdu, kao dete Viki Anderson i Ratomira Antića. Njegov otac je emigrirao iz bivše Jugoslavije 1957. godine da bi kasnije postao jedan od direktora Kraljevske bolnice u Adelejdu. Aleks je izuzetno ponosan na svoje srpsko poreklo što je naglasio već u svom prvom obraćanju u federalnom Senatu, nakon izbora sredinom 2019. godine. Po profesiji advokat, tokom svoje uspešne karijere, zalaže se za slobodu govora i izbora. Bez obzira na sve ovo što nam se sada dešava, pametni, hrabri i obrazovani ljudi poput senatora Antića, uvek će biti jedina alternativa otrovnom jednoumlju, koje nas sve više guši i steže u ovim teškim vremenima.
