Пише: Саша Јанковић
Друга највећа кинеска компанија за градњу некретнина и једна од највећих у целом свету „Евергранде“ (Evergrande Group), је коначно признала да није стању да враћа своје дугове, и да њен финансијски банкрот никад није био извеснији. Укупан тренутни дуг компаније премашује невероватних 300 милијарди америчких долара, док је само последња неплаћена рата кредиторима износила чак 370 милиона долара. Компанију је немогуће спасити и само је питање дана када ће ликвидација и званично бити објављена. „Евергранде“ у овом тренутку има на стотине започетих и недовршених стамбених и инфраструктурних пројеката у више од двеста кинеских градова. Након више од деценије градње чудесних паркова и смарт-градова, улагања у електричне аутомобиле и ко зна чега све још, изгледа да овај економски гигант броји своје последње дане. Ово може бити само почетак невиђеног финансијског краха пренадуваног тржишта некретнина у Кини, што ће ланчано имати и огромне последице на Аустралију и читав свет. Многи аналитичари верују да ће пропаст „Евергранде-а“ имати и могући домино-ефекат на тржишта некретнина широм света. Сједињене Америчке Државе су већ издале упозорење да тај догађај може имати значајне последице и на највећу светску економију. Изгледа да је то један потпуно реални сценарио, јер су цене некретнина у већем делу света такође пренадуване са огромним потенцијалом да се крах догоди и на светском тржишту. Такозвани „мехур“ или „балон некретнина“ (bubble market) није ништа ново у економији. Ради се једном економском циклусу чији је врхунац увек рапидни и неконтролисани раст цена некретнина, што неминовно доводи и до краха самог тржишта. Оног тренутка када инвеститори не буду више могли да сервисирају своје дугове почиње права економска драма са елементима трилера и хорора.
Најављена пропаст „Евергранде-а“ већ има значајне последице на аустралијски извоз и економију у целини. Осим што је кинеска потражња за аустралијским гвожђем драстично опала, цена те сировине је преполовљена за само четири последња месеца. Очекује се да ће пад цена гвожђа бити настављен у наредним месецима, што ће аустралијска економија тек осетити на својој кожи. Аустралија свој економски просперитет у многоме дугује Кини и њеном убрзаном развоју. Огромна рудна богатства која овај континет поседује, пре свега руде гвожђа, постала су на неки начин услов развоја фасцинантне кинеске саобраћајне инфраструктуре. Поменута компанија „Евергранде“ је основана 1996. године у моменту када је развој тржишта некретнина тек почео у Кини. Од тада па до данас Аустралија је дебело профитирала на извозу гвожђа у Кину. Тако је на пример 2011. године извоз аустралијске гвоздене руде у Кину, износио чак трећину нашег укупног извоза. Већ 2015. године извоз гвожђа у Кину је почео драстично да опада, јер се потреба за тим производом смањила, као резултат махом комплетиране тамошње инфраструктуре. То је био потпуно логичан след догађаја јер се подразумевало да Кина неће заувек градити пруге, мостове и путеве. Новонастала ситуација је ипак знатно другачија јер је изградња читавих насеља и стамбених квартова у великој мери настављена и после 2015. године, као последица огромне потражње за некретнинама међу кинеским грађанима. Избијање пандемије као и успорени кинески раст у последње две године означио је једну прекретницу и за само тржиште некретнина у Кини, које је уместо стагнације ипак наставило да расте у још већи балон. Слична ситуација је у овом тренутку мање-више пресликана и на аустралијском и другим развијеним тржиштима некретнина. Иако се евентуални тржишни крах некретнина у Аустралији још увек не назире, постоје сви основни елементи да се то и догоди. Да ли ће се и када догодити у великој мери зависи и од економских потеза које буду повлачиле аустралијске федералне власти у наредних годину дана. Многи сматрају да ће уместо краха ипак доћи само до корекције тржишта, што неће бити ни налик ситуацији из 2008. године.
Колико је велики дуг кинеске компаније „Евергранде“ од поменутих 300 билиона долара можда је најбоље показати на примеру аустралијског укупног бруто друштвеног производа (GDP). Тај дуг је четвртина укупног аустралијског бдп-а (1.2 трилиона америчких долара), и равно пет пута већи од свега што на пример Србија произведе у једној години. Ако је једна Америка уплашена крахом „Евергранде-а“, онда је потпуно очекивано да ће и на нас последице бити огромне. Да ли је Аустралија спремна за нови крах тржишта некретнина и како ће то поднети већина становништа, тешко је предвидети. Готово је извесно да ће „Евергранде“ бити нови „Лиман брадерс“ (Lehman Brothers), чији је крах 2008. године изазвао финансијску кризу у читавом свету. Аустралија је тада срећом релативно добро прошла, али је ипак данашња ситуација значајно другачија. Пре свега због чињенице да је укупан дуг становништва у Аустралији у међувремену порастао за 15 одсто у односу на 2008. годину и данас износи близу 130 одсто номиналног друштвеног производа. Овај податак сугерише да су се Аустралијанци у последњих 12 година знатно више задуживали што може бити итекако лош знак. Аустралија је у самом врху светске листе по висини задужености становништва, што је пре свега последица нереалних и надуваних цена некретнина. Један извештај наводи да је само до краја августа ове године у Аустралији продато око 600.000 кућа и станова, што је за чак трећину више од годишњег просека у последњој деценији. Ова чињеница злослутно подсећа на ситуацију пре избијања кризе 2008. године. Зато ће наредни период бити један огроман тест за аустралијско тржиште некретнина, али и за њену економију у целини.
