Piše: Saša Janković
Druga najveća kineska kompanija za gradnju nekretnina i jedna od najvećih u celom svetu „Evergrande“ (Evergrande Group), je konačno priznala da nije stanju da vraća svoje dugove, i da njen finansijski bankrot nikad nije bio izvesniji. Ukupan trenutni dug kompanije premašuje neverovatnih 300 milijardi američkih dolara, dok je samo poslednja neplaćena rata kreditorima iznosila čak 370 miliona dolara. Kompaniju je nemoguće spasiti i samo je pitanje dana kada će likvidacija i zvanično biti objavljena. „Evergrande“ u ovom trenutku ima na stotine započetih i nedovršenih stambenih i infrastrukturnih projekata u više od dvesta kineskih gradova. Nakon više od decenije gradnje čudesnih parkova i smart-gradova, ulaganja u električne automobile i ko zna čega sve još, izgleda da ovaj ekonomski gigant broji svoje poslednje dane. Ovo može biti samo početak neviđenog finansijskog kraha prenaduvanog tržišta nekretnina u Kini, što će lančano imati i ogromne posledice na Australiju i čitav svet. Mnogi analitičari veruju da će propast „Evergrande-a“ imati i mogući domino-efekat na tržišta nekretnina širom sveta. Sjedinjene Američke Države su već izdale upozorenje da taj događaj može imati značajne posledice i na najveću svetsku ekonomiju. Izgleda da je to jedan potpuno realni scenario, jer su cene nekretnina u većem delu sveta takođe prenaduvane sa ogromnim potencijalom da se krah dogodi i na svetskom tržištu. Takozvani „mehur“ ili „balon nekretnina“ (bubble market) nije ništa novo u ekonomiji. Radi se jednom ekonomskom ciklusu čiji je vrhunac uvek rapidni i nekontrolisani rast cena nekretnina, što neminovno dovodi i do kraha samog tržišta. Onog trenutka kada investitori ne budu više mogli da servisiraju svoje dugove počinje prava ekonomska drama sa elementima trilera i horora.
Najavljena propast „Evergrande-a“ već ima značajne posledice na australijski izvoz i ekonomiju u celini. Osim što je kineska potražnja za australijskim gvožđem drastično opala, cena te sirovine je prepolovljena za samo četiri poslednja meseca. Očekuje se da će pad cena gvožđa biti nastavljen u narednim mesecima, što će australijska ekonomija tek osetiti na svojoj koži. Australija svoj ekonomski prosperitet u mnogome duguje Kini i njenom ubrzanom razvoju. Ogromna rudna bogatstva koja ovaj kontinet poseduje, pre svega rude gvožđa, postala su na neki način uslov razvoja fascinantne kineske saobraćajne infrastrukture. Pomenuta kompanija „Evergrande“ je osnovana 1996. godine u momentu kada je razvoj tržišta nekretnina tek počeo u Kini. Od tada pa do danas Australija je debelo profitirala na izvozu gvožđa u Kinu. Tako je na primer 2011. godine izvoz australijske gvozdene rude u Kinu, iznosio čak trećinu našeg ukupnog izvoza. Već 2015. godine izvoz gvožđa u Kinu je počeo drastično da opada, jer se potreba za tim proizvodom smanjila, kao rezultat mahom kompletirane tamošnje infrastrukture. To je bio potpuno logičan sled događaja jer se podrazumevalo da Kina neće zauvek graditi pruge, mostove i puteve. Novonastala situacija je ipak znatno drugačija jer je izgradnja čitavih naselja i stambenih kvartova u velikoj meri nastavljena i posle 2015. godine, kao posledica ogromne potražnje za nekretninama među kineskim građanima. Izbijanje pandemije kao i usporeni kineski rast u poslednje dve godine označio je jednu prekretnicu i za samo tržište nekretnina u Kini, koje je umesto stagnacije ipak nastavilo da raste u još veći balon. Slična situacija je u ovom trenutku manje-više preslikana i na australijskom i drugim razvijenim tržištima nekretnina. Iako se eventualni tržišni krah nekretnina u Australiji još uvek ne nazire, postoje svi osnovni elementi da se to i dogodi. Da li će se i kada dogoditi u velikoj meri zavisi i od ekonomskih poteza koje budu povlačile australijske federalne vlasti u narednih godinu dana. Mnogi smatraju da će umesto kraha ipak doći samo do korekcije tržišta, što neće biti ni nalik situaciji iz 2008. godine.
Koliko je veliki dug kineske kompanije „Evergrande“ od pomenutih 300 biliona dolara možda je najbolje pokazati na primeru australijskog ukupnog bruto društvenog proizvoda (GDP). Taj dug je četvrtina ukupnog australijskog bdp-a (1.2 triliona američkih dolara), i ravno pet puta veći od svega što na primer Srbija proizvede u jednoj godini. Ako je jedna Amerika uplašena krahom „Evergrande-a“, onda je potpuno očekivano da će i na nas posledice biti ogromne. Da li je Australija spremna za novi krah tržišta nekretnina i kako će to podneti većina stanovništa, teško je predvideti. Gotovo je izvesno da će „Evergrande“ biti novi „Liman braders“ (Lehman Brothers), čiji je krah 2008. godine izazvao finansijsku krizu u čitavom svetu. Australija je tada srećom relativno dobro prošla, ali je ipak današnja situacija značajno drugačija. Pre svega zbog činjenice da je ukupan dug stanovništva u Australiji u međuvremenu porastao za 15 odsto u odnosu na 2008. godinu i danas iznosi blizu 130 odsto nominalnog društvenog proizvoda. Ovaj podatak sugeriše da su se Australijanci u poslednjih 12 godina znatno više zaduživali što može biti itekako loš znak. Australija je u samom vrhu svetske liste po visini zaduženosti stanovništva, što je pre svega posledica nerealnih i naduvanih cena nekretnina. Jedan izveštaj navodi da je samo do kraja avgusta ove godine u Australiji prodato oko 600.000 kuća i stanova, što je za čak trećinu više od godišnjeg proseka u poslednjoj deceniji. Ova činjenica zloslutno podseća na situaciju pre izbijanja krize 2008. godine. Zato će naredni period biti jedan ogroman test za australijsko tržište nekretnina, ali i za njenu ekonomiju u celini.
