Пише: Саша Јанковић
Чак једна трећина највећих компанија које послују у Аустралији (782 од 2.370) није платила порез на профит у финансијској 2019-20 години, саопштила је Аустралијска пореска управа (АТО). Ради се о потпуно легалном неплаћању, што значи да су те компаније већ имале неке пословне губитке из те или из ранијих година. Ово је наравно прилично шокантан податак за све нас који редовно плаћамо порез на зараду, и све друге порезе који се морају платити током године. Један просечан фабрички радник у Аустралији углавном плати порез у вредности и до трећине своје укупне зараде Пореској управи током године. Осим одеће коју носи радник скоро да не може да укључи у трошкове ништа друго, тако да већина радника практично и нема права на евентуални поврат средстава, када ради своју годишњу пријаву укупне зараде. Када су у питању велике компаније, чији су годишњи обрти у распону од више стотина милиона па до неколико милијарди долара, онда је ситуација сасвим другачија. Компаније могу свој профит довести до такозване позитивне нуле путем пословних губитака из ранијих година или једноставним одбијањем пословних трошкова од свог укупног профита. Трошкови сваке од тих компанија су наравно огромни и увек се могу и вештачки али и сасвим легално повећавати што аутоматски утиче на њихов крајњи профит. Парадоксална је чињеница да за све то време те компаније које не плаћају порез, уствари послују сасвим нормално и запошљавају на хиљаде радника. Текућа пандемија је посебно утицала на већину великих компанија. Тако је на пример, највећа аустралијска авио компанија „Квантас“ (Qantas), у поменутој 2019-20 финансијској години забележила губитак од чак 1,9 милијарди долара. То практично укључује само три месеца од трајања пандемије док су подаци за прошлу годину (2020-21) још гори и износе 2,35 милијарди долара губитака. Ова чињеница да је Квантас забележио толики губитак довела је њихов порез држави на нулу, што ће се сигурно прелити и на још најмање неколико следећих година, посебно у условима трајања пандемије. Ово су поражавајуће вести за порески систем Аустралије, јер је на пример Квантас у години пре пандемије (2018-19) био један од највећих пореских платиша. У поменутој препандемијској години Квантас је платио око 942 милиона долара пореза на профит, али проћи ће нажалост још много година док се то поново не догоди.
Проценат пореских прихода у Аустралији (Tax Revenue) у односу на укупни друштвени производ (GDP) је у препандемијској финансијској 2018-19 години био 27.7 одсто. Ово је знатно мање испод просека земаља „Организације за економску сарадњу и развој“ (OECD) који износи нешто више од 33 одсто. Овај податак је углавном показатељ у којој мери једна држава вешто користи своје економске ресурсе у циљу повећања свог укупног развоја. Према подацима АТО-а највећи проценат, око 46 одсто укупних пореских прихода, долази од пореза на личне зараде док од пореза на профит компанијама долази мање од 19 одсто. Такође, нешто мање од 20 одсто долази од државних и локалних пореза и око 11 одсто од федералних намета. Удео пореза на добра и услуге (GST) износи само око 13 одсто укупних пореских прихода у току једне године. Ови подаци јасно указују да компаније не носе велики терет укупних пореских прихода, већ су то углавном њихови радници који уредно и без изузетака морају да плаћају свој порез на годишњу зараду. У поређењу са осталим развијеним земљама у свету аустралијски радници плаћају скоро највеће порезе на зараду, захваљујући пре свега такозваном прогресивном систему опорезивања. Аустралија је такође у самом врху када је у питању и порез на профит компанија (30 %). Ипак, крајњи резултат те чињенице је у пракси углавном другачији јер компаније увек имају легалних начина да свој профит прикрију или га умање. Наравно, то није само случај у Аустралији већ и у већини земаља либерално-демократске традиције. У том погледу се изгледа и не може пуно урадити, јер су највеће компаније углавном те које вуку економију једне земље и запошљавају на хиљаде радника. За све то време оне су и највећи легални финансијски донатори водећих политичких странака па се ниједној власти и не исплати да их много притеже или додатно контролише.
