Пише: Саша Јанковић
Време кад се обелодањује прорачун новог федералног буџета увек је погодно за спекулације о томе ко ће бити добитник а ко губитник у следећој финансијској години. Наравно, анализа се пре свега односи на владин план расподеле буџетског новца сваком привредном и друштвеном сектору посебно. Мој општи утисак је да је ове године највећи губитник Аустралија као држава у целини чији је овогодишњи дефицит нарастао на рекордних 161 милијарду долара док ће до 2025. године њен нето јавни дуг скочити на чак близу трилион долара! Ипак у поређењу са већином западних либерално-демократских држава Аустралија је још увек у доброј позицији јер је њен тренутни нето јавни дуг, који износи 617 милијарди долара, тек око 30% њеног укупног привредно-друштвеног производа (GDP). Но, ова релативно повољна ситуација ће се променити већ средином 2025. године када ће тај дуг бити на нивоу од 40% укупног привредно-друштвеног производа и алармантног трилионског нето јавног дуга. Ово су опет, слободно се може рећи, само жеље и оптимистични планови садашње федералне владе која на овим прорачунима вероватно и планира да добије наредне федералне изборе, који ће бити одржани најкасније у мају 2022. године. Шта ће се тачно догодити са аустралијским јавним дугом у међувремену врло је тешко предвидети посебно у светлу тренутне непознанице око отварања граница као и актуелног „хладног рата“ са нашим највећим и најважнијим трговинским партнером Кином. Нема сумње да ће евентуално затворене границе према спољном свету у наредних годину дана изазвати знатно веће привредне губитке од очекиваних посебно у сектору туризма као и изостанак прихода од међународних студената и нових миграната. Ови сектори су традиционално Аустралији доносили много свежег кеша из иностранства што се по свему судећи неће догодити ни у наредној фискалној години. Реално је очекивати да неће бити ни нових великих инвестиција из остатка света у ситуацији када Аустралија већ више од годину дана представља једну од ретких „ковид тврђава“ у свету. Колике ће тачно бити последице потпуно непотребног захлађења односа са Кином и кинеског ембарга на многе аустралијске извозне ресурсе и готове производе такође није реално предвиђати на дуге стазе. Федерална влада се још увек потајно нада да ће Кина можда ублажити своју трговинску политику према Аустралији што се по мом мишљењу сигурно неће догодити у наредних неколико година. Напротив, реално би било очекивати даљу ескалацију сукоба са Кином на трговинском и дипломатском плану што ће наше извознике и фармере додатно онеспокојити и повећати им губитке. Зато, се по мени буџет за 2021/22 финансијску годину своди на „пресипање из шупљег у празно“. Наравно, није спорно да ће неки сектори попут индустрије дигиталне технологије или на пример домова за старе профитирати од новог буџета али се управо та расподела своди на козметичка улепшавања стварности. Оно што је реалност је да те минорне прерасподеле у буџету ипак не доносе нова радна места већ евентуално и то у најбољем случају задржавају стара. Што се тиче инфраструктурних пројеката широм Аустралије федерална влада планира да у наредних десет година потроши више од 15 милијарди долара. Ови планови звуче амбициозно али и то може остати у мору спекулација с обзиром на редовне федералне приходе који су значајно умањени од проглашења пандемије. Како ће свет тачно изгледати након пандемије врло је незахвално из данашњег угла прогнозирати посебно у ситуацији када финансијске последице пандемије још увек нисмо ни осетили. Оне ће се значајно осетити тек када укупни губици на светском плану буду обелодањени а посебно оног тренутка када задуживање држава код међународних поверилаца поскупи. Посебно ће осетити оне државе које су за време текуће здравствене кризе гомилале дугове чекајући да све ово прође уместо да се прилагођавају новонасталој ситуацији. Аустралија захваљујући политици федералне владе и државних влада од првог дана кризе, дефинитивно спада у ону групу земаља која чека по страни са неизвесним крајем. Види ли се светло на крају тунела на основу још једног федералног ковид буџета, мој лични став је нажалост, не. Новим предлогом буџета федерална влада је још једном показала да нема јасну визију онога што хоће и да смо као држава трајно препуштени стихији међународних дешавања. Иако су вештачки створене границе и баријере између држава унутар аустралијске федерације у овом тренутку релативно флексибилне, с обзиром да пандемија још увек траје, нема никаквих гаранција да ће тако и остати у наредних годину дана. Зато ни евентуални пораст домаћег туризма нема перспективу јер људи једноставно не желе да ризикују и непотребно прелазе међу-државне границе док све ово потпуно не прође.
Највећи добитник у целој овој причи око новог буџета могли би бити многи грађани српског порекла који живе у Аустралији. Наиме, према прорачуну новог буџета савезна влада је коначно определила 18 милиона и 800 хиљада долара за завршетак споразума и почетак билатералних преговора на основу којег ће бити могуће спајање радног стажа између грађана Аустралије и Србије који су радили у обе државе. Ови преговори су започети још 2013. године за време тадашње лабуристичке владе а прекинути су две године касније. Овај споразум је од великог значаја за све оне који су радили и у Србији и Аустралији, и који ће тако моћи да обједине године стажа у циљу стицања права на старосну и инвалидску пензију. Већ шест година федерална влада без разлога одлаже завршетак ових преговора и коначно су средства за то предвиђена у новом буџету. Оног тренутка када коначно дође до потписивања самог споразума и касније његовом верификацијом у парламентима обе државе без сумње биће то велики корак напред у односима Аустралије и Србије. За све оне Аустралијанце српског порекла који ће од овог споразума имати и неке практичне користи ето коначно и једног позитивног открића из новог предлога савезног буџета.
