Piše: Saša Janković
Vreme kad se obelodanjuje proračun novog federalnog budžeta uvek je pogodno za spekulacije o tome ko će biti dobitnik a ko gubitnik u sledećoj finansijskoj godini. Naravno, analiza se pre svega odnosi na vladin plan raspodele budžetskog novca svakom privrednom i društvenom sektoru posebno. Moj opšti utisak je da je ove godine najveći gubitnik Australija kao država u celini čiji je ovogodišnji deficit narastao na rekordnih 161 milijardu dolara dok će do 2025. godine njen neto javni dug skočiti na čak blizu trilion dolara! Ipak u poređenju sa većinom zapadnih liberalno-demokratskih država Australija je još uvek u dobroj poziciji jer je njen trenutni neto javni dug, koji iznosi 617 milijardi dolara, tek oko 30% njenog ukupnog privredno-društvenog proizvoda (GDP). No, ova relativno povoljna situacija će se promeniti već sredinom 2025. godine kada će taj dug biti na nivou od 40% ukupnog privredno-društvenog proizvoda i alarmantnog trilionskog neto javnog duga. Ovo su opet, slobodno se može reći, samo želje i optimistični planovi sadašnje federalne vlade koja na ovim proračunima verovatno i planira da dobije naredne federalne izbore, koji će biti održani najkasnije u maju 2022. godine. Šta će se tačno dogoditi sa australijskim javnim dugom u međuvremenu vrlo je teško predvideti posebno u svetlu trenutne nepoznanice oko otvaranja granica kao i aktuelnog „hladnog rata“ sa našim najvećim i najvažnijim trgovinskim partnerom Kinom. Nema sumnje da će eventualno zatvorene granice prema spoljnom svetu u narednih godinu dana izazvati znatno veće privredne gubitke od očekivanih posebno u sektoru turizma kao i izostanak prihoda od međunarodnih studenata i novih migranata. Ovi sektori su tradicionalno Australiji donosili mnogo svežeg keša iz inostranstva što se po svemu sudeći neće dogoditi ni u narednoj fiskalnoj godini. Realno je očekivati da neće biti ni novih velikih investicija iz ostatka sveta u situaciji kada Australija već više od godinu dana predstavlja jednu od retkih „kovid tvrđava“ u svetu. Kolike će tačno biti posledice potpuno nepotrebnog zahlađenja odnosa sa Kinom i kineskog embarga na mnoge australijske izvozne resurse i gotove proizvode takođe nije realno predviđati na duge staze. Federalna vlada se još uvek potajno nada da će Kina možda ublažiti svoju trgovinsku politiku prema Australiji što se po mom mišljenju sigurno neće dogoditi u narednih nekoliko godina. Naprotiv, realno bi bilo očekivati dalju eskalaciju sukoba sa Kinom na trgovinskom i diplomatskom planu što će naše izvoznike i farmere dodatno onespokojiti i povećati im gubitke. Zato, se po meni budžet za 2021/22 finansijsku godinu svodi na „presipanje iz šupljeg u prazno“. Naravno, nije sporno da će neki sektori poput industrije digitalne tehnologije ili na primer domova za stare profitirati od novog budžeta ali se upravo ta raspodela svodi na kozmetička ulepšavanja stvarnosti. Ono što je realnost je da te minorne preraspodele u budžetu ipak ne donose nova radna mesta već eventualno i to u najboljem slučaju zadržavaju stara. Što se tiče infrastrukturnih projekata širom Australije federalna vlada planira da u narednih deset godina potroši više od 15 milijardi dolara. Ovi planovi zvuče ambiciozno ali i to može ostati u moru spekulacija s obzirom na redovne federalne prihode koji su značajno umanjeni od proglašenja pandemije. Kako će svet tačno izgledati nakon pandemije vrlo je nezahvalno iz današnjeg ugla prognozirati posebno u situaciji kada finansijske posledice pandemije još uvek nismo ni osetili. One će se značajno osetiti tek kada ukupni gubici na svetskom planu budu obelodanjeni a posebno onog trenutka kada zaduživanje država kod međunarodnih poverilaca poskupi. Posebno će osetiti one države koje su za vreme tekuće zdravstvene krize gomilale dugove čekajući da sve ovo prođe umesto da se prilagođavaju novonastaloj situaciji. Australija zahvaljujući politici federalne vlade i državnih vlada od prvog dana krize, definitivno spada u onu grupu zemalja koja čeka po strani sa neizvesnim krajem. Vidi li se svetlo na kraju tunela na osnovu još jednog federalnog kovid budžeta, moj lični stav je nažalost, ne. Novim predlogom budžeta federalna vlada je još jednom pokazala da nema jasnu viziju onoga što hoće i da smo kao država trajno prepušteni stihiji međunarodnih dešavanja. Iako su veštački stvorene granice i barijere između država unutar australijske federacije u ovom trenutku relativno fleksibilne, s obzirom da pandemija još uvek traje, nema nikakvih garancija da će tako i ostati u narednih godinu dana. Zato ni eventualni porast domaćeg turizma nema perspektivu jer ljudi jednostavno ne žele da rizikuju i nepotrebno prelaze među-državne granice dok sve ovo potpuno ne prođe.
Najveći dobitnik u celoj ovoj priči oko novog budžeta mogli bi biti mnogi građani srpskog porekla koji žive u Australiji. Naime, prema proračunu novog budžeta savezna vlada je konačno opredelila 18 miliona i 800 hiljada dolara za završetak sporazuma i početak bilateralnih pregovora na osnovu kojeg će biti moguće spajanje radnog staža između građana Australije i Srbije koji su radili u obe države. Ovi pregovori su započeti još 2013. godine za vreme tadašnje laburističke vlade a prekinuti su dve godine kasnije. Ovaj sporazum je od velikog značaja za sve one koji su radili i u Srbiji i Australiji, i koji će tako moći da objedine godine staža u cilju sticanja prava na starosnu i invalidsku penziju. Već šest godina federalna vlada bez razloga odlaže završetak ovih pregovora i konačno su sredstva za to predviđena u novom budžetu. Onog trenutka kada konačno dođe do potpisivanja samog sporazuma i kasnije njegovom verifikacijom u parlamentima obe države bez sumnje biće to veliki korak napred u odnosima Australije i Srbije. Za sve one Australijance srpskog porekla koji će od ovog sporazuma imati i neke praktične koristi eto konačno i jednog pozitivnog otkrića iz novog predloga saveznog budžeta.
