Пише: Саша Јанковић
Први државни избори у Аустралији након проглашења пандемије одржани у Квинсленду прошлог викенда показали су оно чега су се многи и прибојавали. Коронавирус и борба против пандемије постали су доминатно ако не и једино важно политичко питање. Све друге политичке теме једноставно су постале мање важне или чак и небитне. Иако је криминал у целом Квинсленду у значајном порасту још од 2015. године ова тема ипак није могла да се наметне као важна ни у време ових избора. Криминал као и лична безбедност грађана остали су тако у сенци короне и свих осталих тема које су настале од последица короне.
Анастасија Палашјук, актуелна премијерка и вођа лабуриста Квинсленда однела је по трећи пут (2015, 2017, 2020) победу на изборима у „Сунчаној држави“. Овог пута победа је постала још убедљивија него на ранијим изборима. Резултати су мање више јасни иако су прогнозе предвиђале веома тесну борбу. То се ипак није догодило и показало се да је Палашјук веома тврд орах за председницу квинслендских либерала Деб Фреклингтон. Иако је Фреклингтон покушала да лопту пребаци на тему криминала предложивши на пример увођење полицијског часа за тинејџере у неким градовима тај исувише радикалан предлог се није нимало допао Квинслендерима. Енормни пораст криминала младих посебно је последњих година изражен у Таунсвилу и Кернсу где су банде малолетника постале страх и трепет на улицама ових градова. Имовина грађана постала је свакодневна мета бројним преступницима чак и у многим предграђима Бризбејна и Голд Коуста док су полисе осигурања из године у годину све скупље у читавом Квинсленду. На листи првих десет градова са највећом стопом криминала у Аустралији чак четири града су из Квинсленда. Осим што је Кернс одмах иза Госфорда (Нови Јужни Велс) на овој неславној листи у самом врху су и Таунсвил, Бризбејн и Голд Коуст. Проблем пораста криминала у Квинсленду био је једна од главних тема избора још 2012. године када је тадашњи лидер опозиционе Либералне партије Кемпбел Њумен извојевао историјску победу над лабуристима. Тада је Квинсленд имао горући проблем са „бајкерима“ који су у неком тренутку били малтене изнад закона на улицама популарног Голд Коуста. Три године касније уз много контроверзи и медијске буке око метода борбе против бајкера и криминала Њумен је изгубио изборе иако се релативно успешно изборио са растућим криминалом. Палашјук је успела да лабуристима 2015. донесе нових близу 300.000 гласова што је деловало готово незамисливо. И на овим најновијим изборима нова и стара Премијерка успела је да својом чврстом политиком одржи гласачко тело. Ова још једна величанствена победа сврстала је тако Палашјук у једну од најуспешнијих политичких фигура у модерној историји Квинсленда. Она је такође и једна од најстабилнијих премијера од свих осталих држава јер се поред премијера Викторије Данијела Ендрјуа најдуже одржала на власти. Нема сумње да јој је народ Квинсленда још једном одао признање за њен рад иако је свима јасно да тамо нимало не цветају руже. Осим криминала у Квинсленду је и незапосленост горући проблем посебно од затварања државних граница и првог „локдауна“ крајем марта. Иако Квинсленд традиционално има проблем опадања послова у хладнијим месецима као што су јун, јул и август, стопа незапослености у Квинсленду је генерално једна од највећих у целој Аустралији. Чак су и послови постали споредна тема на овим изборима у критичном тренутку када је државни дефицит достигао више од 8 билиона долара. Тако ће јавни дуг Квинсленда са предвиђених децембарских 83,8 билиона достићи чак 102 билиона долара у јуну 2021. године. Није спорно да је овај огроман раст јавног дуга једним делом последица актуелне пандемије али и пре свега дугогодишњом политиком трошења владе Анастасије Палашјук. Бројни су били примери ненаменског трошења буџетских средстава актуелне владе али то бирачима Квинсленнда није много засметало јер је страх од короне био пресудан. Важно је само било затворити државне границе и спречити вирус а то што ће Квинсленд још годинама грцати у огромним дуговима постало је небитно.
Наравно, опште здравље становништва је увек на првом месту сваког озбиљног државника и то нико не доводи у питање. Отварају се само нека друга питања као на пример шта после избора? Да ли ћемо након избора признати да постоје и други проблеми као што су растући криминал и све већа незапосленост или ћемо на неко време забити главу у песак и чекати да корона реши све остале проблеме? Овај феномен на жалост неће бити само везан за изборе у Квинсленду јер сада и остали политичари у пандемији виде своју шансу да остану на власти. Ако не заувек а оно барем док се сви ми не пробудимо и схватимо да ово није само ружан сан већ кошмар са трајним последицама.
