Piše: Saša Janković
Prvi državni izbori u Australiji nakon proglašenja pandemije održani u Kvinslendu prošlog vikenda pokazali su ono čega su se mnogi i pribojavali. Koronavirus i borba protiv pandemije postali su dominatno ako ne i jedino važno političko pitanje. Sve druge političke teme jednostavno su postale manje važne ili čak i nebitne. Iako je kriminal u celom Kvinslendu u značajnom porastu još od 2015. godine ova tema ipak nije mogla da se nametne kao važna ni u vreme ovih izbora. Kriminal kao i lična bezbednost građana ostali su tako u senci korone i svih ostalih tema koje su nastale od posledica korone.
Anastasija Palašjuk, aktuelna premijerka i vođa laburista Kvinslenda odnela je po treći put (2015, 2017, 2020) pobedu na izborima u „Sunčanoj državi“. Ovog puta pobeda je postala još ubedljivija nego na ranijim izborima. Rezultati su manje više jasni iako su prognoze predviđale veoma tesnu borbu. To se ipak nije dogodilo i pokazalo se da je Palašjuk veoma tvrd orah za predsednicu kvinslendskih liberala Deb Freklington. Iako je Freklington pokušala da loptu prebaci na temu kriminala predloživši na primer uvođenje policijskog časa za tinejdžere u nekim gradovima taj isuviše radikalan predlog se nije nimalo dopao Kvinslenderima. Enormni porast kriminala mladih posebno je poslednjih godina izražen u Taunsvilu i Kernsu gde su bande maloletnika postale strah i trepet na ulicama ovih gradova. Imovina građana postala je svakodnevna meta brojnim prestupnicima čak i u mnogim predgrađima Brizbejna i Gold Kousta dok su polise osiguranja iz godine u godinu sve skuplje u čitavom Kvinslendu. Na listi prvih deset gradova sa najvećom stopom kriminala u Australiji čak četiri grada su iz Kvinslenda. Osim što je Kerns odmah iza Gosforda (Novi Južni Vels) na ovoj neslavnoj listi u samom vrhu su i Taunsvil, Brizbejn i Gold Koust. Problem porasta kriminala u Kvinslendu bio je jedna od glavnih tema izbora još 2012. godine kada je tadašnji lider opozicione Liberalne partije Kempbel Njumen izvojevao istorijsku pobedu nad laburistima. Tada je Kvinslend imao gorući problem sa „bajkerima“ koji su u nekom trenutku bili maltene iznad zakona na ulicama popularnog Gold Kousta. Tri godine kasnije uz mnogo kontroverzi i medijske buke oko metoda borbe protiv bajkera i kriminala Njumen je izgubio izbore iako se relativno uspešno izborio sa rastućim kriminalom. Palašjuk je uspela da laburistima 2015. donese novih blizu 300.000 glasova što je delovalo gotovo nezamislivo. I na ovim najnovijim izborima nova i stara Premijerka uspela je da svojom čvrstom politikom održi glasačko telo. Ova još jedna veličanstvena pobeda svrstala je tako Palašjuk u jednu od najuspešnijih političkih figura u modernoj istoriji Kvinslenda. Ona je takođe i jedna od najstabilnijih premijera od svih ostalih država jer se pored premijera Viktorije Danijela Endrjua najduže održala na vlasti. Nema sumnje da joj je narod Kvinslenda još jednom odao priznanje za njen rad iako je svima jasno da tamo nimalo ne cvetaju ruže. Osim kriminala u Kvinslendu je i nezaposlenost gorući problem posebno od zatvaranja državnih granica i prvog „lokdauna“ krajem marta. Iako Kvinslend tradicionalno ima problem opadanja poslova u hladnijim mesecima kao što su jun, jul i avgust, stopa nezaposlenosti u Kvinslendu je generalno jedna od najvećih u celoj Australiji. Čak su i poslovi postali sporedna tema na ovim izborima u kritičnom trenutku kada je državni deficit dostigao više od 8 biliona dolara. Tako će javni dug Kvinslenda sa predviđenih decembarskih 83,8 biliona dostići čak 102 biliona dolara u junu 2021. godine. Nije sporno da je ovaj ogroman rast javnog duga jednim delom posledica aktuelne pandemije ali i pre svega dugogodišnjom politikom trošenja vlade Anastasije Palašjuk. Brojni su bili primeri nenamenskog trošenja budžetskih sredstava aktuelne vlade ali to biračima Kvinslennda nije mnogo zasmetalo jer je strah od korone bio presudan. Važno je samo bilo zatvoriti državne granice i sprečiti virus a to što će Kvinslend još godinama grcati u ogromnim dugovima postalo je nebitno.
Naravno, opšte zdravlje stanovništva je uvek na prvom mestu svakog ozbiljnog državnika i to niko ne dovodi u pitanje. Otvaraju se samo neka druga pitanja kao na primer šta posle izbora? Da li ćemo nakon izbora priznati da postoje i drugi problemi kao što su rastući kriminal i sve veća nezaposlenost ili ćemo na neko vreme zabiti glavu u pesak i čekati da korona reši sve ostale probleme? Ovaj fenomen na žalost neće biti samo vezan za izbore u Kvinslendu jer sada i ostali političari u pandemiji vide svoju šansu da ostanu na vlasti. Ako ne zauvek a ono barem dok se svi mi ne probudimo i shvatimo da ovo nije samo ružan san već košmar sa trajnim posledicama.
