Пише: Саша Јанковић
Тужна судбина Аустралијанца Џулијана Асанжа (49) човека који је свету открио америчке ратне злочине многима је позната. Он се већ више од годину и по дана налази у најгорем затвору у Лондону где чека одлуку о изручењу Сједињеним Америчким Државама на основу тамошње оптужнице од 18 тачака. Од укупно десетак лондонских затвора британске власти су за Асанжа изабрале онај где се налазе најгори могући криминалци и где су услови чак гори него у озлоглашеном америчком Гвантанаму. Није то нимало случајно тек толико да можемо да наслутимо каква ће евентуална одлука у овом случају бити донета. Уколико буде изручен у Америци му прети да буде осуђен на 175 година затвора. Потпуно је јасно читавом слободарском свету да је у овом целом процесу против Асанжа реч о једном чисто политичком процесу против једног врхунског истраживачког новинара.
Аустралија, где је Асанж рођен и где је провео део свог бурног живота може да буде поносна на овог Че Гевару модерног доба. Но да будем прецизнији Аустралијанци или барем огромна већина њих могу да буду поносни на Џулијана док би актуелна федерална влада требало да се стиди због онога што је могла а није урадила да од политичког прогона заштити једног свог држављанина. Све претходне федералне владе још од 2010. године понашале су се потпуно исто када је у питању Асанжова судбина. За њих је то апсолутна табу тема о којој врло ретко и проговарају. Наравно, зна се зашто је то баш тако јер се за Асанжа интересују Енглези и Американци што је за аустралијску владу довољно да се у то не меша без обзира да ли је неки њен држављанин крив или не. Они ће по правилу одмах реаговати ако на пример неки аустралијски држављанин буде заточен у Кини или Ирану али ако се то деси у сред Лондона онда се Аустралија у то не меша па чак и избегава да коментарише. Овакав понижавајући однос федералне владе према сопственим држављанима заиста је својствен само држави Аустралији јер је познато да на пример Американци штите своје држављане ма где год се они налазили и без обзира на њихову реалну кривицу. Овај амерички приступ готово дипломатске заштите сваког свог грађанина у свету јасан је знак свим осталим судовима света да Америка признаје само своје судове. Одатле вероватно Америци и право да оптуже Асанжа за нешто што он није ни починио на тлу САД-а. Јасно се види да је у питању класични монтирани процес који је почео од потпуно бизарне оптужбе за наводно силовање из Шведске. Наиме, када су у јулу 2010. захваљујући Асанжу уреднику и оснивачу Викиликс интернет платформе објављени подаци о америчким ратним злочинима у Ираку и Авганистану почела је хајка на овог хероја нашег доба. Требало је у том тренутку оптужити некако човека чија је биографија била потпуно чиста и кога сте могли оптужити једино за вербални деликт што Американци нису могли себи да дозволе. Зато у помоћ пристиже „неутрална“ Шведска где је Асанж врло кратко боравио у августу исте године и где ће он на основу пријаве две жене бити оптужен за силовање. Наравно, потпуно је било јасно да је реч о нарученим и измишљеним оптужбама са циљем да се Асанж потпуно склони и искомпромитује. Уместо аустралијске Асанжу је тада у помоћ пристигла слободарска влада Еквадора која му је понудила политички азил па је он тако од 2012. све до 2019. боравио у еквадорској амабасади у Лондону. Тек након више од 9 година шведски суд је повукао своје бесмислене оптужбе и то баш у тренутку када је британски суд започео процес одлуке о његовом изручењу САД-у.
Одлука о његовом изручењу биће донета 4. јануара наредне године. Остало је још врло мало времена да се било шта уради. Знамо сигурно да актуелна аустралијска власт неће ништа урадити по том питању па су све очи сада упрте у одлазећег америчког председника Доналда Трампа који има право да помилује Асанжа. Реално, Трамп му то искрено дугује и он би то морао да уради јер је он захваљујући Викиликсу и добио бројне гласове 2016. године након што су у јавност процурели компромитујући мејлови Хилари Клинтон из времена док је она била државни секретар. Уколико председник Трамп донесе одлуку о помиловању спасиће свој образ јер је управо за време његовог мандата хајка на Асанџа доживела врхунац. Да ли Трамп жели да се Асанжу одужи на основу његовог личног моралног права или из неких других разлога мање је битно важно је један се један невини човек коначно нађе на слободи.
