Piše: Saša Janković
Tužna sudbina Australijanca Džulijana Asanža (49) čoveka koji je svetu otkrio američke ratne zločine mnogima je poznata. On se već više od godinu i po dana nalazi u najgorem zatvoru u Londonu gde čeka odluku o izručenju Sjedinjenim Američkim Državama na osnovu tamošnje optužnice od 18 tačaka. Od ukupno desetak londonskih zatvora britanske vlasti su za Asanža izabrale onaj gde se nalaze najgori mogući kriminalci i gde su uslovi čak gori nego u ozloglašenom američkom Gvantanamu. Nije to nimalo slučajno tek toliko da možemo da naslutimo kakva će eventualna odluka u ovom slučaju biti doneta. Ukoliko bude izručen u Americi mu preti da bude osuđen na 175 godina zatvora. Potpuno je jasno čitavom slobodarskom svetu da je u ovom celom procesu protiv Asanža reč o jednom čisto političkom procesu protiv jednog vrhunskog istraživačkog novinara.
Australija, gde je Asanž rođen i gde je proveo deo svog burnog života može da bude ponosna na ovog Če Gevaru modernog doba. No da budem precizniji Australijanci ili barem ogromna većina njih mogu da budu ponosni na Džulijana dok bi aktuelna federalna vlada trebalo da se stidi zbog onoga što je mogla a nije uradila da od političkog progona zaštiti jednog svog državljanina. Sve prethodne federalne vlade još od 2010. godine ponašale su se potpuno isto kada je u pitanju Asanžova sudbina. Za njih je to apsolutna tabu tema o kojoj vrlo retko i progovaraju. Naravno, zna se zašto je to baš tako jer se za Asanža interesuju Englezi i Amerikanci što je za australijsku vladu dovoljno da se u to ne meša bez obzira da li je neki njen državljanin kriv ili ne. Oni će po pravilu odmah reagovati ako na primer neki australijski državljanin bude zatočen u Kini ili Iranu ali ako se to desi u sred Londona onda se Australija u to ne meša pa čak i izbegava da komentariše. Ovakav ponižavajući odnos federalne vlade prema sopstvenim državljanima zaista je svojstven samo državi Australiji jer je poznato da na primer Amerikanci štite svoje državljane ma gde god se oni nalazili i bez obzira na njihovu realnu krivicu. Ovaj američki pristup gotovo diplomatske zaštite svakog svog građanina u svetu jasan je znak svim ostalim sudovima sveta da Amerika priznaje samo svoje sudove. Odatle verovatno Americi i pravo da optuže Asanža za nešto što on nije ni počinio na tlu SAD-a. Jasno se vidi da je u pitanju klasični montirani proces koji je počeo od potpuno bizarne optužbe za navodno silovanje iz Švedske. Naime, kada su u julu 2010. zahvaljujući Asanžu uredniku i osnivaču Vikiliks internet platforme objavljeni podaci o američkim ratnim zločinima u Iraku i Avganistanu počela je hajka na ovog heroja našeg doba. Trebalo je u tom trenutku optužiti nekako čoveka čija je biografija bila potpuno čista i koga ste mogli optužiti jedino za verbalni delikt što Amerikanci nisu mogli sebi da dozvole. Zato u pomoć pristiže „neutralna“ Švedska gde je Asanž vrlo kratko boravio u avgustu iste godine i gde će on na osnovu prijave dve žene biti optužen za silovanje. Naravno, potpuno je bilo jasno da je reč o naručenim i izmišljenim optužbama sa ciljem da se Asanž potpuno skloni i iskompromituje. Umesto australijske Asanžu je tada u pomoć pristigla slobodarska vlada Ekvadora koja mu je ponudila politički azil pa je on tako od 2012. sve do 2019. boravio u ekvadorskoj amabasadi u Londonu. Tek nakon više od 9 godina švedski sud je povukao svoje besmislene optužbe i to baš u trenutku kada je britanski sud započeo proces odluke o njegovom izručenju SAD-u.
Odluka o njegovom izručenju biće doneta 4. januara naredne godine. Ostalo je još vrlo malo vremena da se bilo šta uradi. Znamo sigurno da aktuelna australijska vlast neće ništa uraditi po tom pitanju pa su sve oči sada uprte u odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa koji ima pravo da pomiluje Asanža. Realno, Tramp mu to iskreno duguje i on bi to morao da uradi jer je on zahvaljujući Vikiliksu i dobio brojne glasove 2016. godine nakon što su u javnost procureli kompromitujući mejlovi Hilari Klinton iz vremena dok je ona bila državni sekretar. Ukoliko predsednik Tramp donese odluku o pomilovanju spasiće svoj obraz jer je upravo za vreme njegovog mandata hajka na Asandža doživela vrhunac. Da li Tramp želi da se Asanžu oduži na osnovu njegovog ličnog moralnog prava ili iz nekih drugih razloga manje je bitno važno je jedan se jedan nevini čovek konačno nađe na slobodi.
