Пише: Саша Јанковић
Сезона пожара у Аустралији почела је на жалост још у октобру а најновија жртва је прелепо пешчано квинслендско острво чувени Фрејзер Ајленд. Изгорело је око 85.000 хектара површине што чини скоро половину овог заштићеног острва које се налази на листи Светске баштине Унеска. Веровали или не, пожар је угашен тек након два месеца и то само захваљујући олуји и обилној киши која већ данима пада на југоистоку Квинсленда. Узрок пожара била је илегална логорска ватра коју су несавесни туристи запалили на овом острву још средином октобра. Локални званичници и мештани јавно су оптужили владу Квинсленда да није довољно урадила да би се масовни пожар спречио иако је по њиховим речима то било могуће јер је пожар откривен у веома раној фази. Тако се догодило да је природа тј. обилна киша спречила катастрофу неслућених размера јер човек осим што је изазвао овај пожар изгледа да није желео ни да га угаси. Просто је невероватно да се у 21. веку када се човек припрема за одлазак на Марс, у Аустралији без много буке и узбуђења посматра нестанак једног јединственог и предивног острва.
Острво Фрејзер је највеће пешчано острво на свету и једино место где расте суптропска шума на неплодном песку која је уједно и станиште за више од 600 биљних врста. Најмање 700.000 година кише су овде спирале песак и односиле га у океан да би тако настале његове прелепе беле плаже, пешчана брда и све то у комбинацији са зеленом тропском шумом и вегетацијом. Кажу да се песак дуж обале острва пресијава у 72 нијансе. Најлепша комбинација боја види се на делу плаже дугом 35 километра северно од долине Хепи. Управо је ова долина претрпела тешке последице неконтролисаног пожара док је око 50 њених сталних становника морало да се најзад евакуише иако они то нису желели. Мештани су били одлучни да остану и бране своје некретнине али су ипак на крају морали да послушају наредбу квинслендских власти. Срећом по њих олуја је дошла у последњи час па је тако спречено да можда и читаво острво потпуно изгори и нестане пред нашим очима. Ово неповерење у владу када су у питању пожари у Аустралији није ништа ново. Често смо сведоци да мештани иако су им животи озбиљно угрожени једноставно не желе да напусте своје куће и имања јер верују да ће они лично можда више урадити него они који су за то плаћени. Наравно, треба свакако истаћи да су сви ватрогасци широм земље одувек били прави и истински аустралијски хероји али они врло често због својих врло ограничених могућности готово да не могу ништа више да ураде осим да се надају у помоћ и спас мајке природе.
Док се буквално свака нова федерална влада доказује у енорном трошењу новца на улагање у војно наоружање и куповину нових борбених авиона, ваздушна опрема за гашење пожара је на запањујуће ниском нивоу. Једини велики ваздушни танкер који је могао да одмах помогне у гашењу овог пожара на острву Фрејзер покренут је тек 17. новембра иако су ренџери пријавили пожар још 14. октобра. Иначе влада Квинсленда плаћа за изнајмљивање овог танкера чак 15 милиона долара за петогодишњи уговор о коришћењу. Потпуно је невероватно да је дошло до оваквог немара и односа према шумским пожарима који су поред земљотреса и поплава сигурно највећи човеков непријатељ. Иако је наводно званична истрага о дешавањима након откривања пожара на острву Фрејзер већ почела лично не очекујем битне резултате од тога. Као и у ранијим случајевима бројних пожара у Аустралији комисија ће потрошити додатни новац на вођење истраге и дати одређене препоруке. Поставља се само питање ко ће те препоруке уважити и евентуално спровести у дело.
Свима је данас јасно да је у гашењу пожара на острву Фрејзер било веома озбиљних пропуста јер је једноставно немогуће да пожар траје пуна два месеца. Свакој озбиљној држави овакав немили догађај био би тема без преседана још од првог дана пожара. Уместо тога такозвани аустралијски мејнстрим медији врло су неретко и стидљиво извештавали о овом пожару. Праве информације о ситуацији на оству Фрезјер углавном смо могли да пронађемо у локалним квинслендским медијима док су федерални политичари скоро незаинтересовано пратили ову катастрофу. Срећа у несрећи је да је природа у овом случају ипак помогла и то можда у последњи час да се сачува овај јединствени природни феномен.
