Piše: Saša Janković
Sezona požara u Australiji počela je na žalost još u oktobru a najnovija žrtva je prelepo peščano kvinslendsko ostrvo čuveni Frejzer Ajlend. Izgorelo je oko 85.000 hektara površine što čini skoro polovinu ovog zaštićenog ostrva koje se nalazi na listi Svetske baštine Uneska. Verovali ili ne, požar je ugašen tek nakon dva meseca i to samo zahvaljujući oluji i obilnoj kiši koja već danima pada na jugoistoku Kvinslenda. Uzrok požara bila je ilegalna logorska vatra koju su nesavesni turisti zapalili na ovom ostrvu još sredinom oktobra. Lokalni zvaničnici i meštani javno su optužili vladu Kvinslenda da nije dovoljno uradila da bi se masovni požar sprečio iako je po njihovim rečima to bilo moguće jer je požar otkriven u veoma ranoj fazi. Tako se dogodilo da je priroda tj. obilna kiša sprečila katastrofu neslućenih razmera jer čovek osim što je izazvao ovaj požar izgleda da nije želeo ni da ga ugasi. Prosto je neverovatno da se u 21. veku kada se čovek priprema za odlazak na Mars, u Australiji bez mnogo buke i uzbuđenja posmatra nestanak jednog jedinstvenog i predivnog ostrva.
Ostrvo Frejzer je najveće peščano ostrvo na svetu i jedino mesto gde raste suptropska šuma na neplodnom pesku koja je ujedno i stanište za više od 600 biljnih vrsta. Najmanje 700.000 godina kiše su ovde spirale pesak i odnosile ga u okean da bi tako nastale njegove prelepe bele plaže, peščana brda i sve to u kombinaciji sa zelenom tropskom šumom i vegetacijom. Kažu da se pesak duž obale ostrva presijava u 72 nijanse. Najlepša kombinacija boja vidi se na delu plaže dugom 35 kilometra severno od doline Hepi. Upravo je ova dolina pretrpela teške posledice nekontrolisanog požara dok je oko 50 njenih stalnih stanovnika moralo da se najzad evakuiše iako oni to nisu želeli. Meštani su bili odlučni da ostanu i brane svoje nekretnine ali su ipak na kraju morali da poslušaju naredbu kvinslendskih vlasti. Srećom po njih oluja je došla u poslednji čas pa je tako sprečeno da možda i čitavo ostrvo potpuno izgori i nestane pred našim očima. Ovo nepoverenje u vladu kada su u pitanju požari u Australiji nije ništa novo. Često smo svedoci da meštani iako su im životi ozbiljno ugroženi jednostavno ne žele da napuste svoje kuće i imanja jer veruju da će oni lično možda više uraditi nego oni koji su za to plaćeni. Naravno, treba svakako istaći da su svi vatrogasci širom zemlje oduvek bili pravi i istinski australijski heroji ali oni vrlo često zbog svojih vrlo ograničenih mogućnosti gotovo da ne mogu ništa više da urade osim da se nadaju u pomoć i spas majke prirode.
Dok se bukvalno svaka nova federalna vlada dokazuje u enornom trošenju novca na ulaganje u vojno naoružanje i kupovinu novih borbenih aviona, vazdušna oprema za gašenje požara je na zapanjujuće niskom nivou. Jedini veliki vazdušni tanker koji je mogao da odmah pomogne u gašenju ovog požara na ostrvu Frejzer pokrenut je tek 17. novembra iako su rendžeri prijavili požar još 14. oktobra. Inače vlada Kvinslenda plaća za iznajmljivanje ovog tankera čak 15 miliona dolara za petogodišnji ugovor o korišćenju. Potpuno je neverovatno da je došlo do ovakvog nemara i odnosa prema šumskim požarima koji su pored zemljotresa i poplava sigurno najveći čovekov neprijatelj. Iako je navodno zvanična istraga o dešavanjima nakon otkrivanja požara na ostrvu Frejzer već počela lično ne očekujem bitne rezultate od toga. Kao i u ranijim slučajevima brojnih požara u Australiji komisija će potrošiti dodatni novac na vođenje istrage i dati određene preporuke. Postavlja se samo pitanje ko će te preporuke uvažiti i eventualno sprovesti u delo.
Svima je danas jasno da je u gašenju požara na ostrvu Frejzer bilo veoma ozbiljnih propusta jer je jednostavno nemoguće da požar traje puna dva meseca. Svakoj ozbiljnoj državi ovakav nemili događaj bio bi tema bez presedana još od prvog dana požara. Umesto toga takozvani australijski mejnstrim mediji vrlo su neretko i stidljivo izveštavali o ovom požaru. Prave informacije o situaciji na ostvu Frezjer uglavnom smo mogli da pronađemo u lokalnim kvinslendskim medijima dok su federalni političari skoro nezainteresovano pratili ovu katastrofu. Sreća u nesreći je da je priroda u ovom slučaju ipak pomogla i to možda u poslednji čas da se sačuva ovaj jedinstveni prirodni fenomen.
