Пише: Саша Јанковић
Дан када је енглески капетан Артур Филип први пут развио заставу Британске империје у једној од неприступачних увала данашњег Сиднеја, 26. јануар 1788. године још увек изазива поделу међу модерним становницима Аустралије. Сваке године иста прича, да ли га треба славити, какав је то дан у суштини? Је ли то Дан Аустралије и свих њених становника или је то дан инвазије чије обележавање вређа њене прве становнике Абориџине који на овој територији живе већ више од 50.000 година. Уместо да овај дан буде понос целе нације он у ствари све више посебно последњих година ствара све већи јаз и озбиљну поделу међу Аустралијанцима. Анализа овог контроверзног дана сукобљава две компоненте: емотивну и реалистичку. Са једне стране 26. јануар јесте дан инвазије и ту нема никакве дилеме јер је ова територија одувек већ била насељена. Гледано из другог угла Аустралији јесте потребан дан када ће они који су изградили модерну Аустралију обележити свој долазак на Пети континент. То свакако не може бити 26. јануар јер прво искрцавање Енглеза на аустралијско тло заиста не може бити уједно и дан свих њених становника а посебно не њених традиционалних власника (Traditional Оwners) то јест њених првих народа. Зато је потребна хитна реформа и промена датума који већ деценијама изазива поделу и уместо 26-ог усвојити 1. јануар дан када је 1901. године формирана Аустралијска федерација. Ово би требало да буде потпуно логичан след догађаја још од чина формирања федерације али очигледно да тадашњим званичницима није одговарало признање да свет не почиње од доласка Енглеза на овај континент. Поређења ради земље са сличном историјом настанка као што су Канада, Нови Зеланд и Сједињене Америчке Државе усвојиле су потпуно другачији и исправни приступ обележавању свог најважнијег дана. Тако рецимо Нови Зеланд још од 1974. године слави 6. фебруар као Национални дан (Waitangi Day) сећања на споразум који је 1840. Британска круна потписала са тамошњим домороцима Маорима. Иако је овим споразумом Британска круна обезбедила суверенитет над данашњим Новим Зеландом у исто време одато је и признање Маорима као њеним првим и пуноправним становницима ове острвске земље. Нешто другачији контекст догодио се у Канади јер је ова британска колонија за свој национални дан усвојила 1. јул као годишњицу обележавања дана када је 1867. године усвојен устав Канадске федерације. Један од ова два принципа би требало да следи и Аустралија али је потпуно несхватљиво зашто то већ до сада није урађено. Шта је потребно да се деси да би аустралијски лидери и политичари коначно схватили да је Аустралија као држава остала усамљена на том путу још пре више од три деценије када је Нелсон Мандела крунисао своју борбу за укидањем апартхејда у Јужној Африци.
Упркос овом контроверзном дану Аустралија данас јесте демократска земља где сви њени становници уживају сва људска права загарантована њеним највишим правним актом. Поставља се само питање докле ћемо сви заједно игнорисати историју овог континента где су његови први становници као један од најстаријих народа на свету живели у миру хиљадама година пре нас. Аустралији није потребна само промена датума националног дана већ и промена устава где ће Абориџини коначно заузети место које им припада и бити признати као њени први становници. Након 233 године од доласка Енглеза на аустралијско тло потребно је барем институционално зацелити ране које је ова инвазија нанела Абориџинима јер ожиљци наравно никад неће избледети. Према неким слободним проценама више од 314.000 људи концентрисаних у око 300 различитих абориџинских народа живело је на територији данашње Аустралије пре доласка Европљана. У то време светска популација имала је укупно око 700 милиона људи а данас је тај број увећан више од 10 пута док је број Аустралијских Абориџина увећан тек око 2 пута. Сличном аналогијом популација аутохтоних Маора пре доласка Европљана у данашњи Нови Зеланд била је око 100.000 док их је данас чак 7 пута више. Ово је најбољи доказ да су Аустралијски Абориџини и даље веома угрожени аутохтони народ као што су то били и на почетку 20. или 19. века. Иако се 26. јануар званично слави тек од 1935. године (у Викторији од 1931) више од 120 година од формирања Аустралијске федерације Национални дан Аустралије нема своје право значење и обележје. Зато је време да модерна Аустралија коначно промени устав и изабере датум који ће представљати све њене грађане било да су њихови преци хиљадама година већ живели овде или су однекуд дошли пре 200 или можда десетак година. Аустралија у 21. веку мора бити држава свих њених становника а њен национални дан – коначно дан општег поноса и помирења њене дуге вишемиленијумске пре-колонијалне и њене модерне 200-годишње историје.
