Овогодишњи федерални буџет финансијске 2020/21 обелодањен је пола године касније него што је то уобичајено због актуелне пандемије. Време доношења буџета увек је био врло важан моменат у економској политици сваке федералне владе у прошлости. Логично је било да тако буде и ове али пажња јавности отишла је у другу страну јер се сада нажалост бавимо другим много важнијим стварима. Док грађани Викторије буквално и очајнички покушавају да дођу до ваздуха и изборе се са репресијама које им се намећу грађани остатка Аустралије су још у чуду и питају се шта се дешава са федерацијом. Намеће се питање колико је федерални буџет уопште важан у ситуацији кад нам судбину кроје локални моћници? Наравно, економија је већим делом још увек у рукама федерације јер се сав новац од пореза прво слива у касу Канбере па се онда даље расподељује по државама. Та битна чињеница још федерацију одржава у животу и даје јој за право да се њени званичници не узбуђују много око целе приче у вези са принудним затварањем државних граница. Премијерка Квинсленда Анастасија Палашјук и Премијер Западне Аустралије Марк Мек Гоуван отворено се и одлучно противе отварању државних граница под изговором елиминације вируса у условима пандемије. Али гле чуда, њима је отварање граница у реду али само после избора јер не желе да у случају пораста броја случајева заражених евентуално изгубе који глас. Пошто су државни избори у Квинсленду крајем октобра онда ће блокада евентуално трајати до новембра док ће Западна Аустралија остати изолована од остатка Аустралије све до њихових избора у априлу 2021. Јасно је да су овде у питању огољени политички интереси и на то смо се скоро навикли. Можда је све изгледало и не тако драматично док се тај проблем граница није појавио и у самом буџету. Оно што је федерална влада урадила са вештачким и насилним затварањем њених спољних граница вратило јој се као бумеранг унутар њених државних граница. Тако смо након проглашења пандемије добили нову Аустралију изоловану од остатка света али и Аустралију изоловану од саме себе. Зато је овогодишњи федерални буџет пун хипотеза и претпоставки или како наш народ често воли да каже: шта ће бити ако буде…? Нови федерални финансијски прорачун буквално је базиран на претпоставкама да ће међусобне границе између чланица федерације бити коначно отворене до Божића 2020. док је датум за Западну Аустралију померен за април 2021. Ако се то ипак не деси, што је врло извесно у условима пандемије, онда једноставно предложени буџет не важи. Иако у буџету нема јасне алтернативе за те сумњиве претпоставке отишло се и корак даље па се као важан моменат у целој причи узима хипотеза да ће вакцина против коронавируса бити доступна најкасније у другој половини 2021. Наравно, јасно је да ће некаквих вакцина бити али да ли ће оне функционисати то нико живи не може знати. Но, федерална влада као да зна да ће већ прва вакцина која још није измишљена бити успешна што ће грађанима Аустралије коначно омогућити да изађу из земље до краја 2021. године. Иако бројни светски епидемиолози и економски аналитичари стално понављају да са вирусом морамо живети и да је то нека нова светска реалност, федералну владу као да то не занима и да они упорно чекају да се пробудимо у неком новом свету где ће пандемија само остати у уџбеницима историје. Логично је питати Првог министра Скота Морисона, шта ако ефективне вакцине не буде до краја 2021? Хоћемо ли онда и следећи буџет засновати на новој претпоставци да ће вакцине можда бити до краја 2022?
Док се нова питања и бројне сумње само нижу две непобитне чињенице из новог буџета су јасне ка дан а то су буџетски дефицит и јавни дуг. Предвиђени дефицит до краја ове године биће најмање 213 билиона долара што је два и по пута више него финансијске 2019/20 године. Наравно, само под условом да се локални моћници смилују и након тамошњих избора отворе државне границе до лицитираних рокова. Ако се то не деси онда ће и предвиђени дефицит бити још већи. Слична је ситуација и са јавним дугом федерације где је прорачун базиран на чињеници да ће спољне границе Аустралије бити затворене све до проналаска ефикасне вакцине. Тако ће наш јавни дуг до краја ове године достићи најмање 703 билиона долара а ускоро ће дуг прећи и магичну цифру од једног трилиона! Само за плаћање камата на основу тог дуга Аустралија ће годишње издвајати више од 16 билиона долара. Опет све је ово само претпоставка да ће ефективна вакцина против болести COVID-19 бити доступна грађанима Аустралије у току следеће године. Ако се то ипак не деси онда ће и дефицит и јавни дуг бити много већи или у преводу нек нам је онда бог на помоћи!
Аустралија је тешко зависна од светске економије и она једино тако и може функционисати као што и наша федерација није прављена да има тврде унутрашње границе. Без обзира на тврдоглаву политику федералне владе пре или касније њени званичници суочиће се са болним чињеницама. Да ли желимо да делимо судбину света и евентуално будемо део решења проблема на глобалном нивоу или ћемо забити главу у песак и чекати у изолацији све док не осванемо у сиромаштву и потпуном очају. Нови федерални буџет јасно то показује да ако не отворимо земљу и научимо да живимо са вирусом као остатак света бићемо све сиромашнији и у све већим дуговима!
