Ovogodišnji federalni budžet finansijske 2020/21 obelodanjen je pola godine kasnije nego što je to uobičajeno zbog aktuelne pandemije. Vreme donošenja budžeta uvek je bio vrlo važan momenat u ekonomskoj politici svake federalne vlade u prošlosti. Logično je bilo da tako bude i ove ali pažnja javnosti otišla je u drugu stranu jer se sada nažalost bavimo drugim mnogo važnijim stvarima. Dok građani Viktorije bukvalno i očajnički pokušavaju da dođu do vazduha i izbore se sa represijama koje im se nameću građani ostatka Australije su još u čudu i pitaju se šta se dešava sa federacijom. Nameće se pitanje koliko je federalni budžet uopšte važan u situaciji kad nam sudbinu kroje lokalni moćnici? Naravno, ekonomija je većim delom još uvek u rukama federacije jer se sav novac od poreza prvo sliva u kasu Kanbere pa se onda dalje raspodeljuje po državama. Ta bitna činjenica još federaciju održava u životu i daje joj za pravo da se njeni zvaničnici ne uzbuđuju mnogo oko cele priče u vezi sa prinudnim zatvaranjem državnih granica. Premijerka Kvinslenda Anastasija Palašjuk i Premijer Zapadne Australije Mark Mek Gouvan otvoreno se i odlučno protive otvaranju državnih granica pod izgovorom eliminacije virusa u uslovima pandemije. Ali gle čuda, njima je otvaranje granica u redu ali samo posle izbora jer ne žele da u slučaju porasta broja slučajeva zaraženih eventualno izgube koji glas. Pošto su državni izbori u Kvinslendu krajem oktobra onda će blokada eventualno trajati do novembra dok će Zapadna Australija ostati izolovana od ostatka Australije sve do njihovih izbora u aprilu 2021. Jasno je da su ovde u pitanju ogoljeni politički interesi i na to smo se skoro navikli. Možda je sve izgledalo i ne tako dramatično dok se taj problem granica nije pojavio i u samom budžetu. Ono što je federalna vlada uradila sa veštačkim i nasilnim zatvaranjem njenih spoljnih granica vratilo joj se kao bumerang unutar njenih državnih granica. Tako smo nakon proglašenja pandemije dobili novu Australiju izolovanu od ostatka sveta ali i Australiju izolovanu od same sebe. Zato je ovogodišnji federalni budžet pun hipoteza i pretpostavki ili kako naš narod često voli da kaže: šta će biti ako bude…? Novi federalni finansijski proračun bukvalno je baziran na pretpostavkama da će međusobne granice između članica federacije biti konačno otvorene do Božića 2020. dok je datum za Zapadnu Australiju pomeren za april 2021. Ako se to ipak ne desi, što je vrlo izvesno u uslovima pandemije, onda jednostavno predloženi budžet ne važi. Iako u budžetu nema jasne alternative za te sumnjive pretpostavke otišlo se i korak dalje pa se kao važan momenat u celoj priči uzima hipoteza da će vakcina protiv koronavirusa biti dostupna najkasnije u drugoj polovini 2021. Naravno, jasno je da će nekakvih vakcina biti ali da li će one funkcionisati to niko živi ne može znati. No, federalna vlada kao da zna da će već prva vakcina koja još nije izmišljena biti uspešna što će građanima Australije konačno omogućiti da izađu iz zemlje do kraja 2021. godine. Iako brojni svetski epidemiolozi i ekonomski analitičari stalno ponavljaju da sa virusom moramo živeti i da je to neka nova svetska realnost, federalnu vladu kao da to ne zanima i da oni uporno čekaju da se probudimo u nekom novom svetu gde će pandemija samo ostati u udžbenicima istorije. Logično je pitati Prvog ministra Skota Morisona, šta ako efektivne vakcine ne bude do kraja 2021? Hoćemo li onda i sledeći budžet zasnovati na novoj pretpostavci da će vakcine možda biti do kraja 2022?
Dok se nova pitanja i brojne sumnje samo nižu dve nepobitne činjenice iz novog budžeta su jasne ka dan a to su budžetski deficit i javni dug. Predviđeni deficit do kraja ove godine biće najmanje 213 biliona dolara što je dva i po puta više nego finansijske 2019/20 godine. Naravno, samo pod uslovom da se lokalni moćnici smiluju i nakon tamošnjih izbora otvore državne granice do licitiranih rokova. Ako se to ne desi onda će i predviđeni deficit biti još veći. Slična je situacija i sa javnim dugom federacije gde je proračun baziran na činjenici da će spoljne granice Australije biti zatvorene sve do pronalaska efikasne vakcine. Tako će naš javni dug do kraja ove godine dostići najmanje 703 biliona dolara a uskoro će dug preći i magičnu cifru od jednog triliona! Samo za plaćanje kamata na osnovu tog duga Australija će godišnje izdvajati više od 16 biliona dolara. Opet sve je ovo samo pretpostavka da će efektivna vakcina protiv bolesti COVID-19 biti dostupna građanima Australije u toku sledeće godine. Ako se to ipak ne desi onda će i deficit i javni dug biti mnogo veći ili u prevodu nek nam je onda bog na pomoći!
Australija je teško zavisna od svetske ekonomije i ona jedino tako i može funkcionisati kao što i naša federacija nije pravljena da ima tvrde unutrašnje granice. Bez obzira na tvrdoglavu politiku federalne vlade pre ili kasnije njeni zvaničnici suočiće se sa bolnim činjenicama. Da li želimo da delimo sudbinu sveta i eventualno budemo deo rešenja problema na globalnom nivou ili ćemo zabiti glavu u pesak i čekati u izolaciji sve dok ne osvanemo u siromaštvu i potpunom očaju. Novi federalni budžet jasno to pokazuje da ako ne otvorimo zemlju i naučimo da živimo sa virusom kao ostatak sveta bićemo sve siromašniji i u sve većim dugovima!
