Пише: Саша Јанковић
Последице рата у Украјини се полако али сигурно све драматичније осећају и у Аустралији. Инфлација и поскупљења основних животних намирница доводе се константно у везу са руско-украјинским конфликтом, иако је свима јасно да ту нема неке конкретне нити логичне везе. Пре свега због чињенице да Аустралија не увози основне намирнице из Украјине и Русије (као на пример Немачка), али је и поред тога ипак дошло до привремених несташица неких производа. Након логичног скока цена енергената, пре свега бензина и нафте у малопродаји, дошло је и до пораста цена електричне енергије за домаћинства. Изненадно захлађење и драстичан пад температуре, посебно у Квинсленду и Новом Јужном Велсу, донели су по први пут реалну опасност од такозваног испадања електричног система. То би довело до тога да милиони грађана остану у мраку и без могућности да загреју своје куће и станове на температурама мањим од десет степени. Федерални министар енергетике Крис Боувен је рекао да он не верује да ће доћи до колапса снабдевања струјом, али је признао да ће ова зима бити више него проблематична због недостатка енергије. Он је позвао велике компаније да одмах пређу на систем штедње и смањења потрошње енергије, како би се нација лакше изборила са овим горућим проблемом. Боувен је објаснио да је дошло до испадања појединих система због тога што су поједини рудници угља који се користе за производњу енергије потопљени. Ово је само још један доказ да Аустралија нема реалног капацитета да иде у правцу обновљиве енергије, јер је у овом тренутку тешко зависна од угља. Чак 76 одсто производње електричне енергије долази од фосилних горива, од којих 54 процената чини угаљ и 20 одсто гас. До 2050. године аустралијске власти планирају да потрошњу не-обновљивих извора енергије, што подразумева пре свега угаљ, смање за чак 85 одсто. Мало је вероватно да се ово може десити осим ако се не уведу значајне рестрикције на потрошњу или такозвани „климатски локдауни“. То би у исто време значило и енормно поскупљење оних ресурса који буду расположиви за коришћење. Разуме се да ће добар део великих компанија и на овоме моћи да профитира у великој мери. Многе аустралијске енергетске компаније су већ најавиле да ће струја још више поскупети ове зиме, и да је тај тренд раста цена једноставно незаустављив у наредним годинама. Колико су Аустралијанци спремни за овај изазов тешко је предвидети. Пред грађанима је осим сигурног раста цена енергената, што зависи пре свега од кретања на светском тржишту, изгледа загарантована и инфлација на дневном нивоу и раст камата задуживања. Нема сумње да је реч о озбиљним економским потресима који се догађају једном у неколико деценија. Криза кредита и задуживања је последњи пут виђена у Аустралији током осамдесетих година прошлог века. Ипак олакшавајућа околност за Аустралијанце у то време је била чињеница да тадашње кризе није било у пакету са ценом енергената, као што је то случај данас. Посебан потрес изазваће последице екстремног задуживања за време пандемије корона вируса, које ћемо тек осетити. Недавни извештај једног домаћег института је показао да чак 91 одсто наших нафтних резерви долази из увоза. Овај податак говори да је Аустралија као држава изузетно рањива, јер у врло кратком року лако може остати без горива, што би изазвало несагледиве економске последице по земљу. Резерве нафте које Аустралија у овом тренутку поседује су на најнижем нивоу у њеној историји, довољне за функционисање земље само 32 дана. Нафтне резерве Аустралије се константно смањују у протеклих неколико година. Тако смо на пример на крају 2018. године имали више од 4 милиона барела нафтних резерви, да би на крају 2020 те резерве биле скоро преполовљене. У овом тренутку земља има само око 1,8 милиона барела резерви нафте што би у комбинацији са недостатком електричне енергије могло бити равно правој националној катастрофи. Аустралији је потребан ургентни програм борбе против несташица енергената, чији би проблем уколико не буде био решен, могао да увуче земљу у озбиљну рецесију и незаустављиву економску хиперинфлацију.
