Двадесет дана је ишао до Париза. Био је то за њега и његово друштво паклени пут. Највише се бавио приватним пословима јер је тако најлакше могао да оствари оно што је желео. И није се покајао.
Драгана Тановића смо упознали у Српском спортском центру у Бониригу. Његово богато животно искуство не би могло да стане ни у књигу са пар стотина страна. Стога овде доносимо, кроз интервју, његову кратку биографију и оно чиме се данас бави. Мало је оних који имају тако богато животно искуство као Драган. Прешао је скоро цео свет да би се на крају скрасио на свом великом имању у западном делу Сиднеја где смо и уприличили наш разговор. Сусрећемо се са стадом оваца, коза и кокошака. Нашу пажњу је привукао велики пчелињак и рој пчела на оближњој воћки. Огласише се и Драганови љубимци, пси расе сибирски хаски. Њихов лавеж нас није остављао на миру. Желели су да им приђемо. Тако је и било. Изгледало нам је да су то најлепши пси на свету. Кад су се пси огласили Драган је знао да је неко дошао. Ракија медовача је већ била на столу. И почесмо разговор. Сви они који су напустили бившу Југославију учинили су то свако на свој начин. Драганов пут је био тежак, али пун различитих и занимљивих садржаја.
Драгане када сте и како напустили бившу Југославију и куд вас је водио животни пут?
– Било је то 1961. Са четири другара Европу сам прошао пешке. За двадесет дана смо дошли до Париза. Хлеба нисмо видели очима, а спавали смо по пећинама, шупама, напуштеним колима, парковима и под мостовима. Био је то паклени пут. Након краћег времена сам се упутио на „Alliance Frances“ факултет за француски језик. Након тога провео сам три године у француској легији. Био сам у Африци, Америци, Канади, Бразилу, Уругвају и поново у Европи. На крају сам одлучио да одем у Аустралију.
Како сте почели живот у Аустралији?
- У Аустралији сам се прикључио аустралијској војсци. Провео сам 3 године у Вијетнаму, а потом сам радио за полицију.
Три деценије сте имали приватну радњу?
- Тридесет година сам водио приватну механичарску радњу. Понекада сам радио и више послова. Није било лако. Доста се радило. Тако је и морало бити да би се успело у животу.
Били сте познати хармоникаш, имали свој оркестар и пропутовали целу Аустралију. Реците нам нешто о томе.
Са оркестром сам путовао по целој Аустралији. Сарађивао сам са најпознатијим музичарима из Београда. Многи су били наши гости. Било је то лепо време музике и дружења.
Шта вас је навело да живите на фарми?
- То је био мој животни сан, да када одем у пензију живим на фарми негде у близини мора. Волим да ме петлови у зору буде. Волим природу и цвркут птица. Осим тога је не могу да нешто не радим. Све сам то остварио. Човек увек треба добро да размисли и испланира шта жели да ради.
Драган је остварио свој сан. Данас у 81. години живи на прелепом имању на којем узгаја животиње и разне врсте воћа. Највише ради око пчела. Нашли смо се и ту у току отварања кошница и вађења меда. Он послове ради са лакоћом углавном сам. Многи педесетогодишњаци би му позавидели на младалачком изгледу, здрављу, снази, спретности и раду. Јако је дисциплинован, а рекли бисмо и помало строг. Воли ред по војнички. Његов рад у пчелињаку желимо да прикажемо нашим читаоцима и онима који се баве пчеларством.
Од кога сте научили да радите око пчела?
Од деде сам пуно научио. Покојни ујак ми је поклонио пар ројева и ја сам их умножио. Заволео сам рад са пчелама. То су специфична бића. Оне траже пажњу. Сваки дан проводим по два сата са њима. Пчелињак мора да је подигнут од земље педесет центиметара и да је наткривен. Све то утиче на добар квалитет меда.
Још нам реците који су месеци у Аустралији најпогоднији за врцање меда и које време у току дана.
Зависно о ком делу Аустралије се ради. Наравно да се у току зиме где је хладно или снег не врца. У другим деловима где је топлије може се врцати за топла времена и кад грије сунце у току дана.
Б. Кајкут
