Piše: Vasko Vukoje, advokat, Adelajd

Posle burne političke nedelje, još sam više ubeđen, na moju veliku žalost, da mi Srbi pripadamo narodima koji su politički nepismeni, što ne bi bilo loše, jer politika je kurva, da nismo okruženi s neprijateljima, koji čine sve da nam nanesu zlo.
U jednom razgovoru na ustaškoj TV iz Osijeka, čiji je glavni urednik Velimir Bujanec, u ratu drogirani ustaški bojovnik, a od 1995. kriminalac koji je zbog pedofilije i sličnih seksualnih devijacija veliki deo života proveo iza brave, gost programa Anto Kovačević, novinar i političar doslovno je rekao: Hrvati su stvorili Jugoslaviju, ali su je Hrvati i srušili. Ova izjava, koja bi za nas Srbe trebala biti istorijska, jer eto ustaša priznaje ne samo da su Hrvati kao poraženi u Prvom, a naravno i u Drugom Velikom ratu, prevarili Srbe koji su državu i presto utopili u utopiju zvanu Jugoslavija, nego priznaju da su Hrvati ratom uništili tu državu, koja im je sakrila zločine, ili kako to piše hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina, da Srbija nije dobila Veliki rat, nikada Hrvatska ne bi postojala.
Sve teze Haškog tribunala, sve optužnice, mediji i političari sa Zapada, dve decenije govore o srpskoj agresiji i rušenju Jugoslavije. A službena Srbija ćuti. A službena Srbija ćuti i o još većoj nepravdi. O još jednom mešanju Hrvatske u unutrašnje stvari Srbije, koji je nastavak antsrpske mržnje, koja je stupila na istorijsku pozornicu 1. Decembra 1918. kada je osnovana zajednička država sile pobednice Srbije s narodima koje su Srbi oslobodili tuđinske vlasti. Pisati o zločinima Hrvata protiv srpskog naroda, značilo bi napisati nekoliko tomova knjiga, ali se bojim da vlast u Beogradu, ma o kojoj da je reč, ne bi progovorila.
Haški, pre svega politički sud, pustio je teško bolesnog Vojislava [ešelja na privremenu slobodu, verovatno želeći da izbegne još jednu smrt Srbinovu u [eveningenu. Koliko je samo Hitlerovih i Pavelićevih zločinaca izbeglo pravdu, kobajagi, zbog bolesti, iako je za razliku od [ešelja, svaki nacifašistički koljač, bio pravosnažno osuđen.
Vojislav [ešelj, istorija će to pamtiti, je najveća pravosudna sramota tkz. Međunarodnog poretka, jer je proveo u pritvoru skoro 12 godina. Ne postoji ni jedan jedini pravni sistem na svetu, koji predviđa pritvor od 12 godina, pa je za mene kao legalistu, a verujem i za svakog normalnog čoveka, vreme koje je [ešelj proveo u Hagu, nezakonito, protivzakonito i ilegalno, i kako niko nije kriv bez pravosnažne sudske presude, znači kad više nema mogućnosti ulaganja pravnog leka, on nije ratni zločinac, pa bi trebao protiv svakog onoga koji ga tako nazove podneti krivičnu prijavu.
Srbija se nije protivila ulasku Hrvatske u EU, ni ja se doduše ne bih protivio, jer Hrvatska je daleko manje nezavisna nego u doba Jugoslavije. Srbija nije tražila osvetu zbog Jasenovca, Jastrebarskog, Glinske Crkve, Krajine, ćirilice, svakodnevnog progona Srba, htela je konačno da bude dobar komšija. S druge strane, kad u Kruševcu pada kiša u Zagrebu otvaraju kišobrane. Zato je pravo pitanje, zašto se Hrvatska žali i zašto traži da se [ešelj vrati u Hag? Zato što je Hrvatska jedinstvena, nepodeljena i odlučna u jednoj stvari: da napakosti Srbima i Srbiji. Hrvatska je politički podeljena država, ali kad su Srbi u pitanju, postoji jedna i samo jedna ideja i ideologija, čiji je tvorac Ante Starčević, a Pavelić i Tuđman su njegove ideje sproveli u praksi. I odstupanja nema. Iako je po ocenama svih objektivnih ljudi, Haški sud antisrpski, jer jer daleko najveći broj Srba osuđen, verovatno se Hrvatska neće smiriti dok u Hag ili neki novi Hag ne odu i Karađorđe, Miloš, kraljevi, carevi, do Nikole Tesle pa do Novaka okovića. Lično se ne čudim tome, to je politika kontinuiteta i netrpeljivosti do mržnje, proklamovana još od vremena stvaranja zajedničke države, a pod vođstvom najjače institucije u Hrvatskoj, katoličke crkve. Predsednički kandidat zločinačke HDZ, koju je upravo Hag proglasio zločinačkom organizacijom, Kolinda Grabar Kitarović kaže da zločinca treba vratiti u Hag. Ne znam kako će to izvesti, jer njezin politički otac, ratni zločinac Franjo Tuđman, odavno nije sposoban za putovanje.
Čudim se srpskim političarima, njihovom neznanju ili nebrizi, svejedno. Srbija je verujem jedina država u Evropi, čije su nevladine organizacije neprijateljski raspoložene prema svemu što je srpsko, pa zato decenijama opstaju opskurne, isfrustrirane žene tipa Nataše Kandić i Sonje Biserko, koje ne kriju monstruoznu mržnju prema svemu što je srpsko. Ne znam razloge, ali gledam opet Hrvatsku i divim im se na doslednosti, u njihovim nevladinim organizacijama, kao i u vladinim, sede tipovi kao Ivan Zvonimir Čičak, politički zatvorenik, rvatina i klerofašista, koji je delio zatvorsku ćeliju u Jugoslaviji s Vojislavom [ešeljem. E sad zamislite da je Vojo predsednik Srpskog helsinškog odbora u Srbiji, koji se čak tako i ne zove, kao Čičak u Hrvatskoj.!!
Ili da u hrvatskom tužilaštvu za ratne zločine sede likovi koji bi u Hag slali uglavnom Hrvate, kao što Vladimir Vukčević i Bruno Vekarić, koji priznaju da prvo raportiraju Amerikancima, šalju uglavnom Srbe. To u Hrvatskoj jednostavno nije moguće.
Kako vreme prolazi, a kako nažalost sve više Srba umire daleko od rodnog kraja, Hrvatska je svoje ideale skoro pa ostvarila. Još samo da [ešelja vrate u Hag. Onda im više nema opasnosti od Velike Srbije. Etnički očišćena Hrvatska može se ubuduće plašiti samo Velike Rusije! Ili se varam, jer Putinova Rusija stenje pod hrvatskim, albanskim i crnogorskim sankcijama.