Пише: Васко Вукоје, адвокат, Аделајд

После бурне политичке недеље, још сам више убеђен, на моју велику жалост, да ми Срби припадамо народима који су политички неписмени, што не би било лоше, јер политика је курва, да нисмо окружени с непријатељима, који чине све да нам нанесу зло.
У једном разговору на усташкој ТВ из Осијека, чији је главни уредник Велимир Бујанец, у рату дрогирани усташки бојовник, а од 1995. криминалац који је због педофилије и сличних сексуалних девијација велики део живота провео иза браве, гост програма Анто Ковачевић, новинар и политичар дословно је рекао: Хрвати су створили Југославију, али су је Хрвати и срушили. Ова изјава, која би за нас Србе требала бити историјска, јер ето усташа признаје не само да су Хрвати као поражени у Првом, а наравно и у Другом Великом рату, преварили Србе који су државу и престо утопили у утопију звану Југославија, него признају да су Хрвати ратом уништили ту државу, која им је сакрила злочине, или како то пише хрватски историчар Твртко Јаковина, да Србија није добила Велики рат, никада Хрватска не би постојала.
Све тезе Хашког трибунала, све оптужнице, медији и политичари са Запада, две деценије говоре о српској агресији и рушењу Југославије. А службена Србија ћути. А службена Србија ћути и о још већој неправди. О још једном мешању Хрватске у унутрашње ствари Србије, који је наставак антсрпске мржње, која је ступила на историјску позорницу 1. Децембра 1918. када је основана заједничка држава силе победнице Србије с народима које су Срби ослободили туђинске власти. Писати о злочинима Хрвата против српског народа, значило би написати неколико томова књига, али се бојим да власт у Београду, ма о којој да је реч, не би проговорила.
Хашки, пре свега политички суд, пустио је тешко болесног Војислава [ешеља на привремену слободу, вероватно желећи да избегне још једну смрт Србинову у [евенингену. Колико је само Хитлерових и Павелићевих злочинаца избегло правду, кобајаги, због болести, иако је за разлику од [ешеља, сваки нацифашистички кољач, био правоснажно осуђен.
Војислав [ешељ, историја ће то памтити, је највећа правосудна срамота ткз. Међународног поретка, јер је провео у притвору скоро 12 година. Не постоји ни један једини правни систем на свету, који предвиђа притвор од 12 година, па је за мене као легалисту, а верујем и за сваког нормалног човека, време које је [ешељ провео у Хагу, незаконито, противзаконито и илегално, и како нико није крив без правоснажне судске пресуде, значи кад више нема могућности улагања правног лека, он није ратни злочинац, па би требао против сваког онога који га тако назове поднети кривичну пријаву.
Србија се није противила уласку Хрватске у ЕУ, ни ја се додуше не бих противио, јер Хрватска је далеко мање независна него у доба Југославије. Србија није тражила освету због Јасеновца, Јастребарског, Глинске Цркве, Крајине, ћирилице, свакодневног прогона Срба, хтела је коначно да буде добар комшија. С друге стране, кад у Крушевцу пада киша у Загребу отварају кишобране. Зато је право питање, зашто се Хрватска жали и зашто тражи да се [ешељ врати у Хаг? Зато што је Хрватска јединствена, неподељена и одлучна у једној ствари: да напакости Србима и Србији. Хрватска је политички подељена држава, али кад су Срби у питању, постоји једна и само једна идеја и идеологија, чији је творац Анте Старчевић, а Павелић и Туђман су његове идеје спровели у пракси. И одступања нема. Иако је по оценама свих објективних људи, Хашки суд антисрпски, јер јер далеко највећи број Срба осуђен, вероватно се Хрватска неће смирити док у Хаг или неки нови Хаг не оду и Карађорђе, Милош, краљеви, цареви, до Николе Тесле па до Новака оковића. Лично се не чудим томе, то је политика континуитета и нетрпељивости до мржње, прокламована још од времена стварања заједничке државе, а под вођством најјаче институције у Хрватској, католичке цркве. Председнички кандидат злочиначке ХДЗ, коју је управо Хаг прогласио злочиначком организацијом, Колинда Грабар Китаровић каже да злочинца треба вратити у Хаг. Не знам како ће то извести, јер њезин политички отац, ратни злочинац Фрањо Туђман, одавно није способан за путовање.
Чудим се српским политичарима, њиховом незнању или небризи, свеједно. Србија је верујем једина држава у Европи, чије су невладине организације непријатељски расположене према свему што је српско, па зато деценијама опстају опскурне, исфрустриране жене типа Наташе Кандић и Соње Бисерко, које не крију монструозну мржњу према свему што је српско. Не знам разлоге, али гледам опет Хрватску и дивим им се на доследности, у њиховим невладиним организацијама, као и у владиним, седе типови као Иван Звонимир Чичак, политички затвореник, рватина и клерофашиста, који је делио затворску ћелију у Југославији с Војиславом [ешељем. Е сад замислите да је Војо председник Српског хелсиншког одбора у Србији, који се чак тако и не зове, као Чичак у Хрватској.!!
Или да у хрватском тужилаштву за ратне злочине седе ликови који би у Хаг слали углавном Хрвате, као што Владимир Вукчевић и Бруно Векарић, који признају да прво рапортирају Американцима, шаљу углавном Србе. То у Хрватској једноставно није могуће.
Како време пролази, а како нажалост све више Срба умире далеко од родног краја, Хрватска је своје идеале скоро па остварила. Још само да [ешеља врате у Хаг. Онда им више нема опасности од Велике Србије. Етнички очишћена Хрватска може се убудуће плашити само Велике Русије! Или се варам, јер Путинова Русија стење под хрватским, албанским и црногорским санкцијама.