За Данијелу Младеновић из Блаца филцовање вуне је хоби који полако прераста у бизнис. Овом техником ручне израде одевних предмета филцовањем вуне почела је да се бави пре само пет месеци.
-О техници филцовања вуне научила сам преко интернета, сматрала сам да имам дара за тај посао и тако је и почело, објашњава нам Данијела начин на који је изучила ову технику ни мало лаког ручног начина израде одевних предмета.

-Приликом израде највише користим руке а од алата чешагију за чешљање вуне и хеклицу за повезивање конца када убацам украсне детаље, каже Данијела.
Филцовањем или механичким повезивањем вуне, Данијела данас може да уради било који одевни предмет, шал, капу, попке за кућну употребу, шешире…Вуна има кажу длаку као рибља кост, а вуна се ручно утрљава сапуном од козјег млека, што није ни мало лак посао.

Један одевни предмет овом техником може да се уради за око четири сата активног рада, истиче Данијела додајући да доста времена у настанку на овај начин једног одевног предмета одвлачи и декорација истог.

-Најбоља вуна за филцовање је мерино, али је она доста скупа и неисплативо је радити са њом. Ја користим вуну са златиборских предела коју наручујем преко интернета. Вуну коју користи је у канури која се касније чешагијом чешља, сазнајемо од Данијеле.

За филцовање се може користити и длака зеца, козе или неке друге животиње, а Данијела ће ускоро почети да ради и са чистом свилом.

У свету доста позната техника филцовања вуне у Србији није толико позната. Техника филцовања вуне примењивана је много пре него што је започето ткање. Влакна вуне међусобно су се спајала пресовањем уз помоћ топле воде са мало сапунице техником филцовања а ова техника толико је стара да је више древних народа помињу у својим легендама. Неки номадски народи своје одевне предмете, простирке и шалове и данас искључиво израђују уз помоћ ове технике која потиче из јужне Азије.