Za Danijelu Mladenović iz Blaca filcovanje vune je hobi koji polako prerasta u biznis. Ovom tehnikom ručne izrade odevnih predmeta filcovanjem vune počela je da se bavi pre samo pet meseci.
-O tehnici filcovanja vune naučila sam preko interneta, smatrala sam da imam dara za taj posao i tako je i počelo, objašnjava nam Danijela način na koji je izučila ovu tehniku ni malo lakog ručnog načina izrade odevnih predmeta.

-Prilikom izrade najviše koristim ruke a od alata češagiju za češljanje vune i heklicu za povezivanje konca kada ubacam ukrasne detalje, kaže Danijela.
Filcovanjem ili mehaničkim povezivanjem vune, Danijela danas može da uradi bilo koji odevni predmet, šal, kapu, popke za kućnu upotrebu, šešire…Vuna ima kažu dlaku kao riblja kost, a vuna se ručno utrljava sapunom od kozjeg mleka, što nije ni malo lak posao.

Jedan odevni predmet ovom tehnikom može da se uradi za oko četiri sata aktivnog rada, ističe Danijela dodajući da dosta vremena u nastanku na ovaj način jednog odevnog predmeta odvlači i dekoracija istog.

-Najbolja vuna za filcovanje je merino, ali je ona dosta skupa i neisplativo je raditi sa njom. Ja koristim vunu sa zlatiborskih predela koju naručujem preko interneta. Vunu koju koristi je u kanuri koja se kasnije češagijom češlja, saznajemo od Danijele.

Za filcovanje se može koristiti i dlaka zeca, koze ili neke druge životinje, a Danijela će uskoro početi da radi i sa čistom svilom.

U svetu dosta poznata tehnika filcovanja vune u Srbiji nije toliko poznata. Tehnika filcovanja vune primenjivana je mnogo pre nego što je započeto tkanje. Vlakna vune međusobno su se spajala presovanjem uz pomoć tople vode sa malo sapunice tehnikom filcovanja a ova tehnika toliko je stara da je više drevnih naroda pominju u svojim legendama. Neki nomadski narodi svoje odevne predmete, prostirke i šalove i danas isključivo izrađuju uz pomoć ove tehnike koja potiče iz južne Azije.