Пише: Мићо Ступар, Сиднеј
Нико на свету још није сагледао огавну дубину зла као ни величанствену висину добра у људској души. Ствар је парадоксална као и све што постоји.
У сваком људском бићу постоји истовремено и једно и друго само је питање општег окружења када ће преовладати једно а када друго. Не зависи то од интелекта или образовања већ и од генетске предиспозиције и моћи да се сагледа суштина постојања људске врсте. Током историје та суштина је била непрекидно у опасност али никад није била толико радикално угрожена као данас. Основни кривац за то је људска глупост, особина људске душе о којој нема научних студија нити јој се посвећује било каква пажња а игра доминантну улогу у свеукупној људској активност. Евидентно и континуално постојање глупости могао бих назвати најопаснијом и најраспрострањенијом епидемијом на коју су људи толико навикли да су заборавили да она у опште постоји па јој и не придају неко значење. Из тог разлога је толико опасна да је веома угрозила и само постојање људске врсте. Да ли је то природни нагон о самоуништењу или људи имају моћ да ту нешто промене суштинско је питање које не сме ни тренутка остати без одговора јер је време на истеку.
У природи познајем само један пример самуништења или колективног самоубиства и то код малих симпатичних поларних белих мишева. У једном моменту сви крену и изврше самоубиство дављењем у мору које се забели од њихових надутих трбушчића. Призор је запањујући али ни издалека није толико огаван и перфидан као што то чине људи.
Сетимо се небројених ратова а нарочито ових које смо преживели а називамо их Први, Други и сада Трећи светски рат у току, где људи уништавају једни друге масовно, на језив начин, који не доликује разумним бићима.
Милиони и милиони људи, који о себи мисле да су разумни, „добровољно“ одлази у паклену смрт налазећи зато веома глупе разлоге за које на крају окривеу своје умно поремећене вође. Зар нико од њих нема толико здравог разума да се одупре умно поремећеним вођама или је у питању општа и опасна ЕПИДЕМИЈА ГЛУПОСТИ?
Зашто тз. „разумни људи“ високе умне и стваралачке спосопбности то усмеравају на производњу зла и оружја за уништење планете, у тако великим количинама које немају везе са иоле здравим људским разумом. Зашто се тиме поносе и хвалишу. Зашто се томе не види крај, питања су без правог одговора или одговор лежи у чињеници сталног нарастања глупости.
Колико јуче, Американци објављују вест о производњи новог снажног ласерског оружја против којег нема ефикасне одбране. Тај Теслин изум, који је он наменио за људско добро, преокренуто је у оружје за уништење човечанства од стране злих који себе сматрају „разумним.“ Да се разумемо. Ови људи стварају опште окружење у којем више нико себе не може сматрати разумним укључујући и писца ових редова. Мање више, сви смо заражени ЕПИДЕМИЈОМ ГЛУПОСТИ, јер како другачије објаснити толике милионе „разумних, младих и снажних“ којима је једини посао да вежбају ефикасно убијање. Ти људи су изузети из производње добра а убачени у производњу зла у кризним временима.
Из овога произилази да је заглупљеност најопасни непријатељ добра на кугли земаљској против кога обичан жовек има мало шанси на одбрану, јер се, ево, тешко, веома тешко разоткрива. Ту нема никаквих студија ни научних радова од стране „разумних“. То је табу тема баш зато што у њој масовно учествују они који себе сматрају најразумнијим. Тешко је разумном признати да је глуп и да је опаснији за човечанство од зликовца а они су заиста опаснији од умно болесних и од зликоваца. Не искључујем ни себе.
За разлику од зликовца, глупак је у потпуности задовољан самим собом. Разуман човек против глупака не може ништа постићи, ни протестима ни силом, ни чињеницама ни разлозима. Он то неће да чује већ се чак наљути и постаје агресиван. Разумном човеку не преостаје ништа друго већ да се повуче у себе и препусти бојно поље глупаку.
Тако разуман човек постаје сарадник и учесник у глупости. Отуда, унутрашње осећање разумности и поштења у разумном човеку, не вреди ничему. Кад се разуман човек препусти задњем оружју, да сачува делове свог комодитета и савести, препуштајући бојно поље доказано глупим, настаје општа ситуација зла, покоља и уништења у којем нико неће бити поштеђен а посебно глупи. Ко преживи долази свести и почиње да се куне да се такво зло више никад неће десети али, не дај враже, још док су слике зла живе рађа се ново још веће зло.
Једини лек је ПРОМЕНА СВЕСТИ која мора да започне активну немилосрдну борбу ПРОТИВ ГЛУПОСТИ а то подразумева буђење разумних, који морају да изађу из својих привремених љуштура, да се освесте да на тај начин неће моћи да заштите свој ПРИВРЕМЕНИ комодитет.
ПОКАЖИ ПУЖЕ РОГОВЕ.
