Piše: Mićo Stupar, Sidnej
Niko na svetu još nije sagledao ogavnu dubinu zla kao ni veličanstvenu visinu dobra u ljudskoj duši. Stvar je paradoksalna kao i sve što postoji.
U svakom ljudskom biću postoji istovremeno i jedno i drugo samo je pitanje opšteg okruženja kada će preovladati jedno a kada drugo. Ne zavisi to od intelekta ili obrazovanja već i od genetske predispozicije i moći da se sagleda suština postojanja ljudske vrste. Tokom istorije ta suština je bila neprekidno u opasnost ali nikad nije bila toliko radikalno ugrožena kao danas. Osnovni krivac za to je ljudska glupost, osobina ljudske duše o kojoj nema naučnih studija niti joj se posvećuje bilo kakva pažnja a igra dominantnu ulogu u sveukupnoj ljudskoj aktivnost. Evidentno i kontinualno postojanje gluposti mogao bih nazvati najopasnijom i najrasprostranjenijom epidemijom na koju su ljudi toliko navikli da su zaboravili da ona u opšte postoji pa joj i ne pridaju neko značenje. Iz tog razloga je toliko opasna da je veoma ugrozila i samo postojanje ljudske vrste. Da li je to prirodni nagon o samouništenju ili ljudi imaju moć da tu nešto promene suštinsko je pitanje koje ne sme ni trenutka ostati bez odgovora jer je vreme na isteku.
U prirodi poznajem samo jedan primer samuništenja ili kolektivnog samoubistva i to kod malih simpatičnih polarnih belih miševa. U jednom momentu svi krenu i izvrše samoubistvo davljenjem u moru koje se zabeli od njihovih nadutih trbuščića. Prizor je zapanjujući ali ni izdaleka nije toliko ogavan i perfidan kao što to čine ljudi.
Setimo se nebrojenih ratova a naročito ovih koje smo preživeli a nazivamo ih Prvi, Drugi i sada Treći svetski rat u toku, gde ljudi uništavaju jedni druge masovno, na jeziv način, koji ne dolikuje razumnim bićima.
Milioni i milioni ljudi, koji o sebi misle da su razumni, „dobrovoljno“ odlazi u paklenu smrt nalazeći zato veoma glupe razloge za koje na kraju okriveu svoje umno poremećene vođe. Zar niko od njih nema toliko zdravog razuma da se odupre umno poremećenim vođama ili je u pitanju opšta i opasna EPIDEMIJA GLUPOSTI?
Zašto tz. „razumni ljudi“ visoke umne i stvaralačke sposopbnosti to usmeravaju na proizvodnju zla i oružja za uništenje planete, u tako velikim količinama koje nemaju veze sa iole zdravim ljudskim razumom. Zašto se time ponose i hvališu. Zašto se tome ne vidi kraj, pitanja su bez pravog odgovora ili odgovor leži u činjenici stalnog narastanja gluposti.
Koliko juče, Amerikanci objavljuju vest o proizvodnji novog snažnog laserskog oružja protiv kojeg nema efikasne odbrane. Taj Teslin izum, koji je on namenio za ljudsko dobro, preokrenuto je u oružje za uništenje čovečanstva od strane zlih koji sebe smatraju „razumnim.“ Da se razumemo. Ovi ljudi stvaraju opšte okruženje u kojem više niko sebe ne može smatrati razumnim uključujući i pisca ovih redova. Manje više, svi smo zaraženi EPIDEMIJOM GLUPOSTI, jer kako drugačije objasniti tolike milione „razumnih, mladih i snažnih“ kojima je jedini posao da vežbaju efikasno ubijanje. Ti ljudi su izuzeti iz proizvodnje dobra a ubačeni u proizvodnju zla u kriznim vremenima.
Iz ovoga proizilazi da je zaglupljenost najopasni neprijatelj dobra na kugli zemaljskoj protiv koga običan žovek ima malo šansi na odbranu, jer se, evo, teško, veoma teško razotkriva. Tu nema nikakvih studija ni naučnih radova od strane „razumnih“. To je tabu tema baš zato što u njoj masovno učestvuju oni koji sebe smatraju najrazumnijim. Teško je razumnom priznati da je glup i da je opasniji za čovečanstvo od zlikovca a oni su zaista opasniji od umno bolesnih i od zlikovaca. Ne isključujem ni sebe.
Za razliku od zlikovca, glupak je u potpunosti zadovoljan samim sobom. Razuman čovek protiv glupaka ne može ništa postići, ni protestima ni silom, ni činjenicama ni razlozima. On to neće da čuje već se čak naljuti i postaje agresivan. Razumnom čoveku ne preostaje ništa drugo već da se povuče u sebe i prepusti bojno polje glupaku.
Tako razuman čovek postaje saradnik i učesnik u gluposti. Otuda, unutrašnje osećanje razumnosti i poštenja u razumnom čoveku, ne vredi ničemu. Kad se razuman čovek prepusti zadnjem oružju, da sačuva delove svog komoditeta i savesti, prepuštajući bojno polje dokazano glupim, nastaje opšta situacija zla, pokolja i uništenja u kojem niko neće biti pošteđen a posebno glupi. Ko preživi dolazi svesti i počinje da se kune da se takvo zlo više nikad neće deseti ali, ne daj vraže, još dok su slike zla žive rađa se novo još veće zlo.
Jedini lek je PROMENA SVESTI koja mora da započne aktivnu nemilosrdnu borbu PROTIV GLUPOSTI a to podrazumeva buđenje razumnih, koji moraju da izađu iz svojih privremenih ljuštura, da se osveste da na taj način neće moći da zaštite svoj PRIVREMENI komoditet.
POKAŽI PUŽE ROGOVE.
