ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ

Књига о којој се говори и која се тражи Први том ове јединствене енциклопесије о Србима исељеним у прекоморским земљама, чији су аутори Марко и Душан Лопушина, садржи преко 2.000 одредница и преко 600 фотографија

На управо завршеном Сајму књига у Београду  издавач „Службени гласник“ објавио је прву званичну, али и прву приватну Енциклопедију српске дијаспоре Марка и Душана Лопушине, књига која је изазвала оправдано интересовање читалачке јавности.

Први србин који се уселио у Аустралију
Први србин који се уселио у Аустралију

Иначе, овај први том посвећен је исељавању Срба у прекоморске земље, а како кажу њени аутори остала два тома ће бити посвећени нашим људима у Европи и на Балкану.

Према речима Марка Лопушине српско национално биће данас чини 11,5 милиона људи, који живе у 105 држава света.

Дочек Срба исељеника у Сиднејској луци 1955. године
Дочек Срба исељеника у Сиднејској луци 1955. године

Први Србин уселио се у САД 1815. године. Био је то Ђорђе Шагић, слепи путник пореклом из Стоног Београда у Мађарској. Први Србин који је освојио Аустралију 1858. био је капетаб Иво Весин, морепловац из Боке Которске. Данас у три Америке, Африци, Азији и Аустралији живи милион Срба .

  Он напомиње да се број свих Срба света најчешће израчунавао по политичкој потреби странака на власти – да је што већи број наших људи у расејању, то су они и њихов егзодус већи национални и државни проблем. Отуда је број Срба у расејању нарастао на чак четири милиона. Политичари воле о томе да говоре као о парадоксу да “нам више од трећине народа живи ван отаџбине”.

Српски дан у Аделаиду 2007.
Српски дан у Аделаиду 2007.

Такву потреби ка увеличавању имају и сами исељени Срби. Државни попис у САД 2011. године утврдио да су се као људи који у Америци говоре српским језиком изјаснило 175.000 Срба. Амерички Срби су, међутим, склони да говоре о милион српског народа у САД.

 
 Када је попис у Аустралији избројао 69.000 Срба, наши људи са петог континета тврде да их има 200.000. Исељени Срби на тај начин нереално приказују да су велики и моћни, а у суштини сакривају трагове снаже асимилације којој су понегде и грубо изложени.

Први Србин који се уселио у Америку: Ђорђе Шагић, 1815.
Први Србин који се уселио у Америку: Ђорђе Шагић, 1815.
  
А коаутор ове важне књиге Душан Лопушина, тврди да је у усељничким земљама три Америке и Аустралије, где се годишње због потреба привредног развоја прима и до 150.000 усељеника, српски народ стизао најчешће као јефтина радна снага, али и као дефицитарни стручни кадар – тврди
   
САД, Канада, Аустралија и Јужноафричка републица су српским исељеницима дали статус досељеника. Срби временом примају држављанство и постају домицилни народ. Прекоокеанске земље финансирају само рад српских црквених општина и њихових школа, али не и српске националне организације, медије и културна друштва.
 
Говорећи о преко 3.000 српских културних добара у прекоморским земљама, Марко Лопушина тврди да се тамо између иосталог налазе 153 гробаља и војних меморијала, 150 цркава, манастира, капела и православних мисија. Од споменика највише их имају Никола Тесла и Дража Михаиловић – по осам. Од 38 епархија СПЦ чак 23 су у иностранству. Од тога шест епархија СПЦ су у Северној и Јужној Америци и у Аустралији.
 
Исељавања започета у 19. веку настављена су у 20. миленијуму. Током и после Другог светског рата српски народ се исељавао преко Египта, Италије, Немачке, Француске  и Аустраије у САД, Канаду, Јужну Америку, Аустралију и ЈАР.  
 
После грађанског рата у СФРЈ исељавање је настављено и ка Новом зеланду и далеким државама Азије.
 
 У Кини данас постоји велика српкска колонија коју чине пословни људи, али и спортисти.
 
„Ми смо са више од 2000 одредница и више од 600 фотоса у овој ЕНЦИКЛОПЕДИЈИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ ми смо сачували српски народ у туђини и историја српског исељавања на шест континената од заборава. Срби у дијаспори неумитно нестају кроз асимилацију, узимање страног држављанства и крађу њиховог националног идентитета. Ово је наш покушај да их спасемо од нестајања и заборава“ – изјавио је за српске медије  Марко Лопушина, публициста коији је ову књигу са сином Душаном писао три године.
  Како тврде аутори други том о Србима у државама западне Европое и трећи том о нашим људима у региону биће објављени до краја 2018. године.
 
 Све о овој и другим књигама Марка Лопушине можете пронаћи на интернет презентацији:
 а књиге можете наручити  на е-маил адресу:
или:
  Једна од најновијих Маркових књига носи назив „Принц Чарлс и опасни Срби – Британске преваре“, о којој ће ускоро бити речи на страницама Српског Гласа. (Јоца Г.)
КОМЕНТАРИ
Сви коментари и поруке објављени на веб порталу су приватно мишљење аутора и коментатора и не представљају ставове власника веб портала, његове администрације и редакције Српски Глас.