[dropcap font=“0″]У[/dropcap] недељу, 14. септембра 2014, одржано је још једно духовно вече и предавање у серији коју организује намесништво сиднејско Митрополије аустралијско-новозеландске. Овом приликом у храму Светог Архиђакона Стефана у Рути Хилу, као и обично након вечерњег, предавање о ”Богослужбеном кругу и календару” одржао је протојереј-ставрофор Србољуб Милетић.
На самом почетку све присутне поздравио је протојереј-ставрофор Миодраг Перић, архијерејски намесник сиднејски, који се захвалио на интересовању верника да нешто више сазнају о православној вери и Цркви, а затим је предао реч оцу Србољубу.
Отац Срба је у току вечери истакао да је сваки, па и наш црквени календар, уствари само један начин да се обележе временски периоди, ритмови, да се створи један модел, слика времена, један периодични систем по коме би људи одређивали временске размаке. За ту сврху у разним календарима постоје различити оријентири, као што су: кретање сунца, кретање месеца, небеских тела, промене у природи, и тако даље. Тако постоје и такозване, лунарна (месечева) као и сунчева година, које се не поклапају. На том основу имамо лунарне календаре, као што је то јеврејски или на пример исламски; као и соларне календаре, као што су то наш православни или „грађански“ светски; другачије речено стари и нови календар.
Немогуће је говорити о тачности времена, јер време се не понавља, него оријентири по којима меримо или одбројавамо време. Календари су одувек служили у религиозне, али и административне, пословне, трговачке и друге сврхе. Нас хришћане занима календар – не као политичко, административно или пословно средство мерења времена – већ као необично важан део нашег хришћанског живота на земљи, као време које посвећујемо Господу Богу кроз богослужења, слављења одређених личности и историјских догађаја, кроз светковине и свечаности посвећене хришћанском циљу нашег живота.
Време посвећено успомени на поједине догађаје поменуте у Светом писму, из црквене историје или успомени светих личности, обележено је молитвеним светковањем, богослужењем, и зове се свето време или празник. Распоред празничних успомена у току године зове се богослужбена година или црквена година.
Црква је молитвом и богослужењем освећивала поједине дане у седмици и у години, везујући за њих догађаје из историје спасења, успомене у част светаца, као и поједине догађаје из историје Цркве. Везивање успомена за одређене дане није вршено насумице већ по строгом историјском принципу и у одређеној логичној вези заснованој на историјској подлози: Благовести – Рођење Христово; Рођење Христово – Обрезање; Велики Петак – Васкрсење – Вазнесење – Педесетница, итд.
Главни моменти богослужбене године чине догађаји из земаљског живота Господа Христа, а око њих су се груписали остали празници, да би се током векова формирао годишњи богослужбени круг који данас постоји.
Основна одлика празника је светковање, тј. посвећивање тог дана Богу, дан празновања.
Српски термин празник има у корену придев „празно“, што се објашњава ставом наших предака који су акцент стављали на чињеницу да тога дана нису ништа радили него су били „празни од посла“. Али празници се не празнују ради одмора, одмор је нешто споредно, узгредно. Празновањем се призивају свеци у помоћ, моли се Бог да благослови оно што је већ урађено и оно што ће тек бити урађено. Нерад није једина нити главна разлика између празничног и радног дана. Радни дан и празник објашњавају један другог и дају једно другом смисао, али суштина празника није у нераду, јер би у том случају нераднику сваки дан био празник. Схватати празник само као нерадни дан није са гледишта хришћанског схватања исправно, заправо представља несхватање суштине празника, зато смисао празника треба видети у нечем узвишенијем.“
На крају вечери прота Миодраг још једном је захвалио оцу Срби и свим вернима а затим је најавио следеће духовно вече и предавање које ће се одржати на енглеском језику, 28. септембра од 18:00 часова у храму Светог Луке у Ливерпулу, када ће о теми ” Црква и Биоетика” говорити протојереј-ставрофор Мр Јован Весић.
[images cols=“three“ lightbox=“true“]
[image link=“2590″ image=“2590″]
[image link=“2589″ image=“2589″]
[image link=“2588″ image=“2588″]
[image link=“2587″ image=“2587″]
[image link=“2586″ image=“2586″]
[/images]
Текст и фото: Радивој Мачковић
