6. октобар 2020. је био значајан датум за српске заједнице у Бризбејну, пошто се одржала свечана церемонија на простору Црквене Општине у Вајколу, испред Српске православне цркве ‘Свети Никола’. Разлог окупљања је био сећање на пале борце и хероје из Првог светског рата.

Снимили смо интервју са подпредседником Српске православне црквене Општине ‘Свети Никола’, Вајкол, господином Стевом Влаисављевићем. Снимљени материјал ће се чути на радију 4ЕБ а говори ВИП гостију на радију 4ЗЗЗ. Разговарали смо о детаљима ове церемоније како бисмо информисали наше читаоце Српског Гласа о овом свечаном чину. Господин подпредседник из ЦО Свети Никола, Стево Влаисављевић је изјавио следеће.

СВ:  На дан 6. oктобра 2020. смо организовали и одвојили овај помен за сећање на ратне хероје Србије, Анзака и савезнике из Првог светског рата. Сећање на наше пале хероје из рата се обично обележава у месецу мају на дан Анзак параде. Међутим, ове године због овакве екстремне ситуације, као што је глобална пандемија, померили смо датум за шест месеци касније. Стога смо одредили 6. октобар за свечано држање говора и одавање почасти палим борцима из Првог светског рата. Ова свечана церемонија се одржала у Анзак Парку, у Ричландсу као део фазе пројекта 2 и 3а. Почаст је одана тако што су сви позвани  ВИП гости засадили дрво и цвет за вечну успомену на пале хероје који су жртвовали своје животе за мир на земљи.

На свечаности сте имали (због КОВИДА и придржавања правила) скромну, али веома утицајну групу ВИП гостију. Можете ли нам рећи из којих су све заједница дошли гости за ову специјалну прилику?

СВ:  Имали смо госте из парламента и градске општине. Била нам је Џесика, члан парламента, са Маунт Оманија, што спада у нашу зону где се налази наша Црквено-школска општина ‘Свети Никола’ у Вајколу. Квинслендска примијерка Анастасија Палажеј је била позвана на ову церемонију, али пошто није могла да дође послала је своју представницу парламента Џесику.

Затим су били почасни конзули за Русију, Ирина Брук и за Грчку, Бико Атанасас. Било нам је изванредно што су нам дошли брат из Грчке заједнице и сестра из Руске заједнице, обоје као представници својих земаља.

Свечаност је била посебна јер су нам се придружила и деца из Форест Лејк основне школе. Четворо ученика је дошло заједно са директорком. Деца су изрецитовала нешто у име њихове школе, као сећање на тај рат. Гости су то срдачно прихватили а било нам је веома драго да су нам се и млади ученици придружили овом чину сађења цвећа и да су припремили појединачно своје говоре.

Значајно је што у овој земљи деца у школама уче о Анзаку и што су овом приликом могли да виде и чују нешто из наших простора Србије као то је да је Србија била у рату, да је имала велики број жртава које су погинуле током Првог светског рата, да је Грчка изашла у сусрет нашој војсци и нашем народу када су се повлачили преко Албаније 1915. године и онда пре него што су дошли до Крфа, 6000 наших војника је било положено код Видо острва близу Крфа. Такође смо се сетили колико је Русија била значајна у том рату, како нико није имао толико жртава за време Првог светског рата као Русија и Руски народ – преко 3 милиона људи. Ту су били представници из других заједница као из Индије, пошто је и њихова земља имала жртве рата док су припадали Енглеској колонији.

Затим нам је био гост из Руске заједнице Др Владис Кос који води Славски фестивал. То је фестивал свих Словена у Бризбејну, који се одржава сваке друге године. Следећи пут очекујемо Слав Фест средином 2021. Руси су започели са организацијом Слав Фест-а 2017., и од тада се одржава сваке друге године. Од великог је значаја да све остале заједнице са ових територија упознају на фестивалу културу Словена са Балканских простора и из источне Европе. Српске заједнице из Вулангабе и Вајкола су укључене у Слав Фест, и учествовали су до сада са фолклорима и етно хоровима.

Важно је да се увек са узвишеним поштовањем сећамо наших предака а и да народ у Аустралији научи мало више о историји Србије и о другим земљама које су учествовале у великом рату од 1914. – 1918. Такође је важно за Аустралију да знају да Срби живе и у Бризбејну, имају своје заједнице,  да смо на неки начин активни, да имамо осећај према аустралијанцима, поштујемо их јер живимо ту а волимо своје.

Да ли сте задовољни како је све прошло на овај дан, пошто сте прво приредили добродошлицу гостима, па је било сађење цвећа и дрвећа а онда подсећање на историју Анзака, Србије и савезника за време Првог светског рата и на крају говори почасних гостију?

СВ: Веома смо задовољни, и ако Бог да видећемо за убудуће. Очекујемо да се врати и свечано марширање на Анзак дан. Надамо се да ће од следеће године Српски народ моћи поново да маршира за ову свечану прилику.

Такође да споменемо, био нам је од гостију господин Душан Ћуић. Његов покојни отац Милан је у нашој општини био председник и дугогодишњи члан,  и много је урадио за нашу општину у Вајколу. Захвални смо Душану што је дошао са ћерком да подели са нама овај специјални тренутак. Многи наши људи су такође допринели овој свечаности али нису могли да дођу због пословних обавеза. Кореограф фолклорне групе Морава Бризбејн, Игор је приложио финансијску помоћ за овај дан, затим Зоран Попов је приложио донацију. Зоран је председник фудбалског клуба Свети Ђорђе, који су били главни спонзори за овај пројекат у 2019. години.

У 2020.-ој за овај пројекат Анзак, ове године наш спонзор је био Банингс. Банингс нам је изашао у сусрет и захвални смо им због тога. Захвални смо Српском Гласу на подршци и што су објавили наш чланак пре пар месеци о овом догађању.

Српска православна црква у Вајкол-у се још једном захваљује свима што су  присуствовали свечаности „Част и сећање на Анзаке, Србију и савезнике уз дрво и цвет“.

Садили смо дрвеће и цвеће заједно, и могли смо да застанемо и сетимо се огромних губитака и жртава током првог светског рата са надом да се рат више никада неће поновити.

Посебна захвалност свим гостима из парламента, општина и заједница, које би желели да споменемо:

– чланове парламента, гђа Џес Пуг, представница часног премијера владе Квинсленда Анастасије Палажеј и посланика министра за мултикултурална питања Стирлинг Хинклиф-а

– гђа Сара Хатон, саветница градског већа града Бризбејна за одсек Џамбори и донација цвећа

– гђа Ирина Брук, почасни генерални конзул Русије

– г. Бико Атанасас, конзуларни секретар, почасни генерални конзул Грчке и донација два маслинова дрва

– гђа Деби Хансен директор ФЛСС-а, г. Адам Фариназо заменик директора ФЛСС-а и ученици Форест Лејк школе, а уз то захвалност деци за њихове специјалне говоре

– Др Владис Косе, председник Слав Феста Бризбејн, фестивал који се састоји од 13 словенских Бризбејнских заједница, и донација две палме

– Господин Душан Ћуић, виши координатор протеклих маршева поводом Анзак параде, марширао у Бризбејну за Српску заједницу

– Сурендра Прасад ОАМ, председавајући, Аустралијско-Индијског наслеђа, Ратни меморијални одбор

– Бари Мекентош, менаџер локације Џорџ Харнет, Метрополитанске погребне услуге и донација гајбе цвећа

– Џоел Фери, менаџер пројекта и Лук Акхурст, МекНаб

– Мирко Чечез , члан Српске православне цркве Вајкол

– Банингс Оксли – финансијски допринос и главни спонзор за 2020.-у

– Српска православна црква Рос улица, Вулангаба, фолклор група ‘Морава’ за новчани допринос

– Фудбалски клуб Свети Ђорђе Вилавонг за новчани допринос

– Чланови Српске православне цркве Вајкол и Српске православне цркве Рос улица, Вулангаба за помоћ у припреми цветних вртова и копање рупа за дрвеће

– Радио станице 4ЕБ (Српски програм) и 4ЗЗЗ / Зед Дигитал (Балкански ритам)

– Новине Српски Глас на објављеном чланку

– Градско веће града Бризбејна за програм омогућавања бесплатних биљака

Овогодишња свечаност „Свечана почаст Анзацима, Србији и савезницима садњом дрвета и цвета“ била је јединствена прилика да се сви колективно укључе у овај значајни пројекат за нашу историју као што је сећање у част наших Анзака, Србије и савезника и допринос локалне заједнице за заштиту животне средине.

Специјални интервју са Стевом Влаисављевићем можете слушати на 4ЕБ радију, а све говоре са ове свечане церемоније можете слушати у суботу 17 октобра од 20 часова, (по времену у држави Квинсленд), АЕСТ.

Ако живите у јужно-источном делу Квинсленда можете слушати Зед Дигитал на дигиталном радију, а сви који слушају широм земље и света, могу слушати уживо

са овог вебсајта, само притисните ‘Стрим Зед Дигитал’  https://www.4zzzfm.org.au/

Ако пропустите Балкан Битс радио програм, можете преслушати поново на овом линку https://www.4zzzfm.org.au/program/balkan-beats

За слање порука, потражите наш радио програм на фејсбуку https://www.facebook.com/BalkanBeatsZedDigital

ФОТО И ТЕХТ : БИЉАНА ЛЕТИЋ

Плава Гробница – фотографија дела Српског острва Мемориалат Видо у Грчкој. Острво Видо и његова обала су свето српско место-у Плавој (морској) гробници где леже кости преминулих српских јунака Првог светског рата.

 МИЛУТИН БОЈИЋ

ПЛАВА ГРОБНИЦА

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим у доба језе ноћне

Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата

И на мртве алге тресетница пада,

Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,

Да не руши вечни покој палих чета?

Из дубоког јаза мирни дремеж чили,

А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна

За огромног мрца, к’о наш ум бескрајна.

Тиха као поноћ врх острвља јужна,

Мрачна као савест, хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина

Да побожност расте врх вода просута

И ваздухом игра чудна пантомима?

То велика душа покојника лута

Стојте, галије царске! На гробу браће моје

Завите црним трубе.

Стражари у свечаном опело нек отпоје

Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, к’о пена

Што пролази морем и умре без знака,

И доћи ће нова и велика смена,

Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена

огромна и страшна тајна епопеје,

Колевка ће бити бајке за времена,

Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци

И пролазна радост целог једног рода,

Зато гроб тај лежи у таласа сенци

Измеђ недра земље и небесног свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,

Веслање умре хујно,

А кад опело свршим, клизите у ноћ црну

побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина

И да мртви чују хук борбене лаве,

Како врућим кључем крв пенуша њина

У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер, тамо далеко, поприште се зари

Овом истом крвљу што овде почива:

Овде изнад оца покој господари,

Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим

без речи, без суза и уздаха меких,

Да мирис тамјана и дах праха здружим

Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште

Клизите тихим ходом.

Опело држим, какво не виде небо јоште

Над овом светом водом!