6. oktobar 2020. je bio značajan datum za srpske zajednice u Brizbejnu, pošto se održala svečana ceremonija na prostoru Crkvene Opštine u Vajkolu, ispred Srpske pravoslavne crkve ‘Sveti Nikola’. Razlog okupljanja je bio sećanje na pale borce i heroje iz Prvog svetskog rata.

Snimili smo intervju sa podpredsednikom Srpske pravoslavne crkvene Opštine ‘Sveti Nikola’, Vajkol, gospodinom Stevom Vlaisavljevićem. Snimljeni materijal će se čuti na radiju 4EB a govori VIP gostiju na radiju 4ZZZ. Razgovarali smo o detaljima ove ceremonije kako bismo informisali naše čitaoce Srpskog Glasa o ovom svečanom činu. Gospodin podpredsednik iz CO Sveti Nikola, Stevo Vlaisavljević je izjavio sledeće.

SV:  Na dan 6. oktobra 2020. smo organizovali i odvojili ovaj pomen za sećanje na ratne heroje Srbije, Anzaka i saveznike iz Prvog svetskog rata. Sećanje na naše pale heroje iz rata se obično obeležava u mesecu maju na dan Anzak parade. Međutim, ove godine zbog ovakve ekstremne situacije, kao što je globalna pandemija, pomerili smo datum za šest meseci kasnije. Stoga smo odredili 6. oktobar za svečano držanje govora i odavanje počasti palim borcima iz Prvog svetskog rata. Ova svečana ceremonija se održala u Anzak Parku, u Ričlandsu kao deo faze projekta 2 i 3a. Počast je odana tako što su svi pozvani  VIP gosti zasadili drvo i cvet za večnu uspomenu na pale heroje koji su žrtvovali svoje živote za mir na zemlji.

Na svečanosti ste imali (zbog KOVIDA i pridržavanja pravila) skromnu, ali veoma uticajnu grupu VIP gostiju. Možete li nam reći iz kojih su sve zajednica došli gosti za ovu specijalnu priliku?

SV:  Imali smo goste iz parlamenta i gradske opštine. Bila nam je Džesika, član parlamenta, sa Maunt Omanija, što spada u našu zonu gde se nalazi naša Crkveno-školska opština ‘Sveti Nikola’ u Vajkolu. Kvinslendska primijerka Anastasija Palažej je bila pozvana na ovu ceremoniju, ali pošto nije mogla da dođe poslala je svoju predstavnicu parlamenta Džesiku.

Zatim su bili počasni konzuli za Rusiju, Irina Bruk i za Grčku, Biko Atanasas. Bilo nam je izvanredno što su nam došli brat iz Grčke zajednice i sestra iz Ruske zajednice, oboje kao predstavnici svojih zemalja.

Svečanost je bila posebna jer su nam se pridružila i deca iz Forest Lejk osnovne škole. Četvoro učenika je došlo zajedno sa direktorkom. Deca su izrecitovala nešto u ime njihove škole, kao sećanje na taj rat. Gosti su to srdačno prihvatili a bilo nam je veoma drago da su nam se i mladi učenici pridružili ovom činu sađenja cveća i da su pripremili pojedinačno svoje govore.

Značajno je što u ovoj zemlji deca u školama uče o Anzaku i što su ovom prilikom mogli da vide i čuju nešto iz naših prostora Srbije kao to je da je Srbija bila u ratu, da je imala veliki broj žrtava koje su poginule tokom Prvog svetskog rata, da je Grčka izašla u susret našoj vojsci i našem narodu kada su se povlačili preko Albanije 1915. godine i onda pre nego što su došli do Krfa, 6000 naših vojnika je bilo položeno kod Vido ostrva blizu Krfa. Takođe smo se setili koliko je Rusija bila značajna u tom ratu, kako niko nije imao toliko žrtava za vreme Prvog svetskog rata kao Rusija i Ruski narod – preko 3 miliona ljudi. Tu su bili predstavnici iz drugih zajednica kao iz Indije, pošto je i njihova zemlja imala žrtve rata dok su pripadali Engleskoj koloniji.

Zatim nam je bio gost iz Ruske zajednice Dr Vladis Kos koji vodi Slavski festival. To je festival svih Slovena u Brizbejnu, koji se održava svake druge godine. Sledeći put očekujemo Slav Fest sredinom 2021. Rusi su započeli sa organizacijom Slav Fest-a 2017., i od tada se održava svake druge godine. Od velikog je značaja da sve ostale zajednice sa ovih teritorija upoznaju na festivalu kulturu Slovena sa Balkanskih prostora i iz istočne Evrope. Srpske zajednice iz Vulangabe i Vajkola su uključene u Slav Fest, i učestvovali su do sada sa folklorima i etno horovima.

Važno je da se uvek sa uzvišenim poštovanjem sećamo naših predaka a i da narod u Australiji nauči malo više o istoriji Srbije i o drugim zemljama koje su učestvovale u velikom ratu od 1914. – 1918. Takođe je važno za Australiju da znaju da Srbi žive i u Brizbejnu, imaju svoje zajednice,  da smo na neki način aktivni, da imamo osećaj prema australijancima, poštujemo ih jer živimo tu a volimo svoje.

Da li ste zadovoljni kako je sve prošlo na ovaj dan, pošto ste prvo priredili dobrodošlicu gostima, pa je bilo sađenje cveća i drveća a onda podsećanje na istoriju Anzaka, Srbije i saveznika za vreme Prvog svetskog rata i na kraju govori počasnih gostiju?

SV: Veoma smo zadovoljni, i ako Bog da videćemo za ubuduće. Očekujemo da se vrati i svečano marširanje na Anzak dan. Nadamo se da će od sledeće godine Srpski narod moći ponovo da maršira za ovu svečanu priliku.

Takođe da spomenemo, bio nam je od gostiju gospodin Dušan Ćuić. Njegov pokojni otac Milan je u našoj opštini bio predsednik i dugogodišnji član,  i mnogo je uradio za našu opštinu u Vajkolu. Zahvalni smo Dušanu što je došao sa ćerkom da podeli sa nama ovaj specijalni trenutak. Mnogi naši ljudi su takođe doprineli ovoj svečanosti ali nisu mogli da dođu zbog poslovnih obaveza. Koreograf folklorne grupe Morava Brizbejn, Igor je priložio finansijsku pomoć za ovaj dan, zatim Zoran Popov je priložio donaciju. Zoran je predsednik fudbalskog kluba Sveti Đorđe, koji su bili glavni sponzori za ovaj projekat u 2019. godini.

U 2020.-oj za ovaj projekat Anzak, ove godine naš sponzor je bio Banings. Banings nam je izašao u susret i zahvalni smo im zbog toga. Zahvalni smo Srpskom Glasu na podršci i što su objavili naš članak pre par meseci o ovom događanju.

Srpska pravoslavna crkva u Vajkol-u se još jednom zahvaljuje svima što su  prisustvovali svečanosti „Čast i sećanje na Anzake, Srbiju i saveznike uz drvo i cvet“.

Sadili smo drveće i cveće zajedno, i mogli smo da zastanemo i setimo se ogromnih gubitaka i žrtava tokom prvog svetskog rata sa nadom da se rat više nikada neće ponoviti.

Posebna zahvalnost svim gostima iz parlamenta, opština i zajednica, koje bi želeli da spomenemo:

– članove parlamenta, gđa Džes Pug, predstavnica časnog premijera vlade Kvinslenda Anastasije Palažej i poslanika ministra za multikulturalna pitanja Stirling Hinklif-a

– gđa Sara Haton, savetnica gradskog veća grada Brizbejna za odsek Džambori i donacija cveća

– gđa Irina Bruk, počasni generalni konzul Rusije

– g. Biko Atanasas, konzularni sekretar, počasni generalni konzul Grčke i donacija dva maslinova drva

– gđa Debi Hansen direktor FLSS-a, g. Adam Farinazo zamenik direktora FLSS-a i učenici Forest Lejk škole, a uz to zahvalnost deci za njihove specijalne govore

– Dr Vladis Kose, predsednik Slav Festa Brizbejn, festival koji se sastoji od 13 slovenskih Brizbejnskih zajednica, i donacija dve palme

– Gospodin Dušan Ćuić, viši koordinator proteklih marševa povodom Anzak parade, marširao u Brizbejnu za Srpsku zajednicu

– Surendra Prasad OAM, predsedavajući, Australijsko-Indijskog nasleđa, Ratni memorijalni odbor

– Bari Mekentoš, menadžer lokacije Džordž Harnet, Metropolitanske pogrebne usluge i donacija gajbe cveća

– Džoel Feri, menadžer projekta i Luk Akhurst, MekNab

– Mirko Čečez , član Srpske pravoslavne crkve Vajkol

– Banings Oksli – finansijski doprinos i glavni sponzor za 2020.-u

– Srpska pravoslavna crkva Ros ulica, Vulangaba, folklor grupa ‘Morava’ za novčani doprinos

– Fudbalski klub Sveti Đorđe Vilavong za novčani doprinos

– Članovi Srpske pravoslavne crkve Vajkol i Srpske pravoslavne crkve Ros ulica, Vulangaba za pomoć u pripremi cvetnih vrtova i kopanje rupa za drveće

– Radio stanice 4EB (Srpski program) i 4ZZZ / Zed Digital (Balkanski ritam)

– Novine Srpski Glas na objavljenom članku

– Gradsko veće grada Brizbejna za program omogućavanja besplatnih biljaka

Ovogodišnja svečanost „Svečana počast Anzacima, Srbiji i saveznicima sadnjom drveta i cveta“ bila je jedinstvena prilika da se svi kolektivno uključe u ovaj značajni projekat za našu istoriju kao što je sećanje u čast naših Anzaka, Srbije i saveznika i doprinos lokalne zajednice za zaštitu životne sredine.

Specijalni intervju sa Stevom Vlaisavljevićem možete slušati na 4EB radiju, a sve govore sa ove svečane ceremonije možete slušati u subotu 17 oktobra od 20 časova, (po vremenu u državi Kvinslend), AEST.

Ako živite u južno-istočnom delu Kvinslenda možete slušati Zed Digital na digitalnom radiju, a svi koji slušaju širom zemlje i sveta, mogu slušati uživo

sa ovog vebsajta, samo pritisnite ‘Strim Zed Digital’  https://www.4zzzfm.org.au/

Ako propustite Balkan Bits radio program, možete preslušati ponovo na ovom linku https://www.4zzzfm.org.au/program/balkan-beats

Za slanje poruka, potražite naš radio program na fejsbuku https://www.facebook.com/BalkanBeatsZedDigital

FOTO I TEHT : BILJANA LETIĆ

Plava Grobnica – fotografija dela Srpskog ostrva Memorialat Vido u Grčkoj. Ostrvo Vido i njegova obala su sveto srpsko mesto-u Plavoj (morskoj) grobnici gde leže kosti preminulih srpskih junaka Prvog svetskog rata.

 MILUTIN BOJIĆ

PLAVA GROBNICA

Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!

Gazite tihim hodom!

Opelo gordo držim u doba jeze noćne

Nad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata

I na mrtve alge tresetnica pada,

Leži groblje hrabrih, leži brat do brata,

Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne osećate kako more mili,

Da ne ruši večni pokoj palih četa?

Iz dubokog jaza mirni dremež čili,

A umornim letom zrak meseca šeta.

To je hram tajanstva i grobnica tužna

Za ogromnog mrca, k’o naš um beskrajna.

Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna,

Mračna kao savest, hladna i očajna.

Zar ne osećate iz modrih dubina

Da pobožnost raste vrh voda prosuta

I vazduhom igra čudna pantomima?

To velika duša pokojnika luta

Stojte, galije carske! Na grobu braće moje

Zavite crnim trube.

Stražari u svečanom opelo nek otpoje

Tu, gde se vali ljube!

Jer proći će mnoga stoleća, k’o pena

Što prolazi morem i umre bez znaka,

I doći će nova i velika smena,

Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena

ogromna i strašna tajna epopeje,

Kolevka će biti bajke za vremena,

Gde će duh da traži svoje korifeje.

Sahranjeni tu su nekadašnji venci

I prolazna radost celog jednog roda,

Zato grob taj leži u talasa senci

Izmeđ nedra zemlje i nebesnog svoda.

Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu,

Veslanje umre hujno,

A kad opelo svršim, klizite u noć crnu

pobožno i nečujno.

Jer hoću da vlada beskrajna tišina

I da mrtvi čuju huk borbene lave,

Kako vrućim ključem krv penuša njina

U deci što klikću pod okriljem slave.

Jer, tamo daleko, poprište se zari

Ovom istom krvlju što ovde počiva:

Ovde iznad oca pokoj gospodari,

Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato hoću mira, da opelo služim

bez reči, bez suza i uzdaha mekih,

Da miris tamjana i dah praha združim

Uz tutnjavu muklu doboša dalekih.

Stojte, galije carske! U ime svesne pošte

Klizite tihim hodom.

Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte

Nad ovom svetom vodom!