Пише: Рајко Недић
Ноћ између 27. и 28. јула 2002. године. Драган Чедић из Лесковца отпочео је крвави пир. Аутоматском пушком убио је своју супругу и још шесторо људи и ранио четворо. Злочин незапамћен у Србији био је поред Чедићеве љубоморе, последица лошег рада државних служби. Супруга је пријављивала неколико пута Чедића због претњи и злостављања, о томе су били обавештени полиција, Центар за социјани рад и тужилаштво. И њихови рођаци, пријатељи и комшије знали су да је питање дана када ће се догодити нека трагедија. Нико није реаговао. И догодио се масакр.
Мај 2015. године. Раде Шефер из Мартоноша код Кањиже убио је шесторо људи. Побио је жену, таста, ташту, снају, њене родитеље. Злочин незапамћен у Србији, био је поред Шеферовог пијанства и психичког растројства и последица лошег рада државних служби. Шефер је и раније претио жени и породици. Судски поступак против њега својевремено је био застарео, а одузети арсенал оружја му је враћен. Неколико месеци раније као и дан пре злочина претио је породици убиством, а неколико сати пре злочина пуштен је из притвора… А Шефер је иначе био пријатељ са локалним шефом полиције са којим је ишао у лов. Било је питање дана када ће се догодити нека трагедија. Нико није реаговао. И догодио се масакр…
Жена такође из Мартоноша, недавно је очајнички тражила помоћ јер ју је супруг малтертирао, претио, тукао, покушао да је прегази колима. Како је био петак, у полицији су јој рекли да дође у понедељак… Срећа у несрећи за ову очајну жену јер се тог викенда догодио масакр у Мартоношу, па је полиција после ове трагедије брже боље ухапсила њеног мужа…
Од ова два страшна догађаја прошло је 13 година. У Србији се ама баш ништа ништа није променило. У међувремену је у породичном насиљу страдало много жена и деце. У последњих пет година помоћ у Сигурним кућама потражило је 16.000 жене и деце. Прошле године у Србији је убијено 26 жена колико и за пет месеци ове године. А само за 48 сати у мају страдало је седам жена од руке помахниталих партнера.
Заједничко за све ове трагедије су лоша реакција и некоординисана акција полиције, тужилаштва, Центара за социјални рад. Као и неефикасан правосудни систем у којем процеси трају и деценијама, а многи застаревају. И у којем је вечито стање реформи. Србија има добре законе, али се они не примењују… Србија има инстутуције али су оне преспоре, слабо плаћене, корумпиране, лоше организоване, уз много непотизма.
Оваквим понашањем држава буквално репетира пушку убицама. Дођите у понедељак… Дозвола за убиство.