Piše: Rajko Nedić
Noć između 27. i 28. jula 2002. godine. Dragan Čedić iz Leskovca otpočeo je krvavi pir. Automatskom puškom ubio je svoju suprugu i još šestoro ljudi i ranio četvoro. Zločin nezapamćen u Srbiji bio je pored Čedićeve ljubomore, posledica lošeg rada državnih službi. Supruga je prijavljivala nekoliko puta Čedića zbog pretnji i zlostavljanja, o tome su bili obavešteni policija, Centar za socijani rad i tužilaštvo. I njihovi rođaci, prijatelji i komšije znali su da je pitanje dana kada će se dogoditi neka tragedija. Niko nije reagovao. I dogodio se masakr.
Maj 2015. godine. Rade Šefer iz Martonoša kod Kanjiže ubio je šestoro ljudi. Pobio je ženu, tasta, taštu, snaju, njene roditelje. Zločin nezapamćen u Srbiji, bio je pored Šeferovog pijanstva i psihičkog rastrojstva i posledica lošeg rada državnih službi. Šefer je i ranije pretio ženi i porodici. Sudski postupak protiv njega svojevremeno je bio zastareo, a oduzeti arsenal oružja mu je vraćen. Nekoliko meseci ranije kao i dan pre zločina pretio je porodici ubistvom, a nekoliko sati pre zločina pušten je iz pritvora… A Šefer je inače bio prijatelj sa lokalnim šefom policije sa kojim je išao u lov. Bilo je pitanje dana kada će se dogoditi neka tragedija. Niko nije reagovao. I dogodio se masakr…
Žena takođe iz Martonoša, nedavno je očajnički tražila pomoć jer ju je suprug maltertirao, pretio, tukao, pokušao da je pregazi kolima. Kako je bio petak, u policiji su joj rekli da dođe u ponedeljak… Sreća u nesreći za ovu očajnu ženu jer se tog vikenda dogodio masakr u Martonošu, pa je policija posle ove tragedije brže bolje uhapsila njenog muža…
Od ova dva strašna događaja prošlo je 13 godina. U Srbiji se ama baš ništa ništa nije promenilo. U međuvremenu je u porodičnom nasilju stradalo mnogo žena i dece. U poslednjih pet godina pomoć u Sigurnim kućama potražilo je 16.000 žene i dece. Prošle godine u Srbiji je ubijeno 26 žena koliko i za pet meseci ove godine. A samo za 48 sati u maju stradalo je sedam žena od ruke pomahnitalih partnera.
Zajedničko za sve ove tragedije su loša reakcija i nekoordinisana akcija policije, tužilaštva, Centara za socijalni rad. Kao i neefikasan pravosudni sistem u kojem procesi traju i decenijama, a mnogi zastarevaju. I u kojem je večito stanje reformi. Srbija ima dobre zakone, ali se oni ne primenjuju… Srbija ima instutucije ali su one prespore, slabo plaćene, korumpirane, loše organizovane, uz mnogo nepotizma.
Ovakvim ponašanjem država bukvalno repetira pušku ubicama. Dođite u ponedeljak… Dozvola za ubistvo.
