Пише: Рајко Недић
Мајор Војислав Николајевић у најкритичнијем моменту јуришао је као један човек, једна нација, једна застава – док није пао тешко рањен на пет места. Била је то „Битка у сусрету“. Директан судар српске и турске војске у октобру 1912. године код Куманова. Први балкански рат. Срби предвођени Војводом Вуком, Радомиром Путником и Живојином Мишићем до ногу су потукли Турке и натерали их на повлачње. Био је то почетак краја турског царства на Балкану. И крај владавине дуге готово 500 година. Наша војска ушла је у Скопље, српску престоницу из 14. века. Србија је потом повратила Косово… Са 402.000 мобилисаних војника од укупно два милиона становника почело је писање нове историје нашег народа.
Добили смо и Други балкански рат годину дана касније, уз огромне жртве били смо на победничкој страни у оба светска рата. Србија се ослободила вековног турског јарма и била надомак остварења сна да сви Срби буду слободни и у једној држави… И за то је плаћена велика цена.
Али, 103 године касније, ситуација је сасвим другачија. Свашта се током протеклог века издешавало на овим просторима. Албанци су у великој, крвавој офанзиви, и после отимања Косова на реду је Македонија, република, држава формирана у време бивше СФРЈ и распада ове земље.
Нова битка за Куманово одиграла се протеклих дана. Али, нема овде више Турака ни Срба. Сада ратују Албанци и Македонци. Група албанских терориста упала је у Куманово и дошло је до жестоког окршаја. Уместо да се овај злочин у срцу Европе одмах осуди, а нападачи назову терористима, савезници Албанаца мудро ћуте…
Као и вековима уназад и данас се на овом месту преплићу интереси великих сила. Иако су Албанци у Македонији добили све што су тражили, очигледно је да им то није доста и да је пројекат Велике Албаније крајњи циљ. Свесни да још увек имају подршку САД и западних земаља тај пројекат увелико остварују. А тиме и интересе великих сила. Напад у Куманову догодио се баш на дан велике војне параде у Москви којој је присуствовао и председник Македоније. Такође, Македонија подржава изградњу новог гасовода Турски ток који Руси почињу да граде. А Руси данас због кризе у Украјини више нису у добрим односима са Западом… Јасно је зашто се иако без икаквог повода, пали балканско буре барута…
Србија је у великој дефанзиви, кризи, сиромаштву, разореним друштвом и државом… Суочава се са новим изазовима. Запаљени фитиљ балканског бурета барута близу је наших граница. Југ Србије мета је Албанаца и то и не крију, а ту су и Рашка (Санxак) и Војводина. По потреби белосветских моћника увек се могу претворити у нека нова жаришта. А нисмо баш у пријатељском окружењу околних држава и народа…
Србија 1912. године и Србија данас. И тада смо били мали и сиромашни. На ветрометини великих сила. На месту судара Запада и Истока. Али имали смо онда стратегију, циљ, вољу, храброст и жељу за слободом и уједињењем. Имали смо државнике и војсковође спремне да поведу народ у бој за слободу. Данас имамо само једну жељу. Да не крену са југом Србије…
Један човек, једна нација, једна застава… Беше то 1912. мајор Војислав Николајевић.
