Piše: Rajko Nedić
Major Vojislav Nikolajević u najkritičnijem momentu jurišao je kao jedan čovek, jedna nacija, jedna zastava – dok nije pao teško ranjen na pet mesta. Bila je to „Bitka u susretu“. Direktan sudar srpske i turske vojske u oktobru 1912. godine kod Kumanova. Prvi balkanski rat. Srbi predvođeni Vojvodom Vukom, Radomirom Putnikom i Živojinom Mišićem do nogu su potukli Turke i naterali ih na povlačnje. Bio je to početak kraja turskog carstva na Balkanu. I kraj vladavine duge gotovo 500 godina. Naša vojska ušla je u Skoplje, srpsku prestonicu iz 14. veka. Srbija je potom povratila Kosovo… Sa 402.000 mobilisanih vojnika od ukupno dva miliona stanovnika počelo je pisanje nove istorije našeg naroda.
Dobili smo i Drugi balkanski rat godinu dana kasnije, uz ogromne žrtve bili smo na pobedničkoj strani u oba svetska rata. Srbija se oslobodila vekovnog turskog jarma i bila nadomak ostvarenja sna da svi Srbi budu slobodni i u jednoj državi… I za to je plaćena velika cena.
Ali, 103 godine kasnije, situacija je sasvim drugačija. Svašta se tokom proteklog veka izdešavalo na ovim prostorima. Albanci su u velikoj, krvavoj ofanzivi, i posle otimanja Kosova na redu je Makedonija, republika, država formirana u vreme bivše SFRJ i raspada ove zemlje.
Nova bitka za Kumanovo odigrala se proteklih dana. Ali, nema ovde više Turaka ni Srba. Sada ratuju Albanci i Makedonci. Grupa albanskih terorista upala je u Kumanovo i došlo je do žestokog okršaja. Umesto da se ovaj zločin u srcu Evrope odmah osudi, a napadači nazovu teroristima, saveznici Albanaca mudro ćute…
Kao i vekovima unazad i danas se na ovom mestu prepliću interesi velikih sila. Iako su Albanci u Makedoniji dobili sve što su tražili, očigledno je da im to nije dosta i da je projekat Velike Albanije krajnji cilj. Svesni da još uvek imaju podršku SAD i zapadnih zemalja taj projekat uveliko ostvaruju. A time i interese velikih sila. Napad u Kumanovu dogodio se baš na dan velike vojne parade u Moskvi kojoj je prisustvovao i predsednik Makedonije. Takođe, Makedonija podržava izgradnju novog gasovoda Turski tok koji Rusi počinju da grade. A Rusi danas zbog krize u Ukrajini više nisu u dobrim odnosima sa Zapadom… Jasno je zašto se iako bez ikakvog povoda, pali balkansko bure baruta…
Srbija je u velikoj defanzivi, krizi, siromaštvu, razorenim društvom i državom… Suočava se sa novim izazovima. Zapaljeni fitilj balkanskog bureta baruta blizu je naših granica. Jug Srbije meta je Albanaca i to i ne kriju, a tu su i Raška (Sanxak) i Vojvodina. Po potrebi belosvetskih moćnika uvek se mogu pretvoriti u neka nova žarišta. A nismo baš u prijateljskom okruženju okolnih država i naroda…
Srbija 1912. godine i Srbija danas. I tada smo bili mali i siromašni. Na vetrometini velikih sila. Na mestu sudara Zapada i Istoka. Ali imali smo onda strategiju, cilj, volju, hrabrost i želju za slobodom i ujedinjenjem. Imali smo državnike i vojskovođe spremne da povedu narod u boj za slobodu. Danas imamo samo jednu želju. Da ne krenu sa jugom Srbije…
Jedan čovek, jedna nacija, jedna zastava… Beše to 1912. major Vojislav Nikolajević.
