Пише: Васко Вукоје, адвокат, Аделајд

Крунислав Олујић, бивши председник Врховног суда Хрватске и носилац многих правосудних и државних функција у доба Туђмановог режима, изјавио је пре неколико дана гостујући на државној телевизији, да интезивно учи танго аргентино, јер ако на парламентарним изборима победи ХДЗ на челу с Карамарком, мора да бежи у Аргентину. Већ сада је мој живот угрожен, прате ме на улици и прете, а могу да замислим шта ће се догодити с Хрватском, ако се ХДЗ врати на власт, рекао је Олујић.
А, шта ће бити са Србима у Хрватској, онима који су одлучили да своје последње дане проживе на родном прагу?
Ништа, јер Срби не постоје као народ у тој земљи, једна је од првих изјава нове председнице Хрватске, Колинде Грабар Китаровић. Недавно сам писао да ће се Хрватска вратити учењу Старчевића, Павелића и Туђмана, ако победи Колинда, и то се управо догађа, а када најученији правник у Хрвата, доктор правних наука, Крунислав Олујић, прогнозира црне дане, односно још црније, јер су у Хрватској црни дани одавно на делу, по мојем мишљењу, не оставља никакав простор за сумњу у оно што каже господин Олујић.
Уместо да односи две суседне државе постану бољи и да сви народи који у њима живе осете наду у толерантнију будућност, јер не верујем да постоји нормалан човек који би желео нови рат, Хрватска нажалост, чини све да се односи још више затегну и клерофашистичким приступом у јавности, пре свега католичке цркве и ХДЗ-а са сателитским странкама, одржава високи ниво мржње према Србији и Србима. Да би правдала победу, коју је остварила гласовима херцеговачке дијаспоре и профашистичким странкама, Китаровићка је, као права наследница речене тројке усташких идеолога и кољача, послала писмо УН у којем, замислите, тражи да се Шешељ врати у Хаг!!!
И то истога дана, кад је Уставни суд Хрватске пресудио да се ратни злочинац, вероватно највећи кољач Срба у Славонији у прошлом рату, Бранимир Главаш, ослободи далњег издржавања казне због судског пропуста и да му се суди поново. Наравно да је одлука хрватског суда очекивана, многи су ратни злочинци у Хрвата ослобођени или због „недостатка доказа“ или због „процесне грешке“. Најпознатији је такав случај Храстов, који је на коранском мосту у Карловцу ликвидирао 18 српских заробљеника, а да о злочинцима из сплитске Лоре и не пишем.
Мислим да је једино решење за преостале Србе – ја за разлику од Колинде знам да Срби постоје – у том бастиону мржње према другима и другачијима, посебно према Србима, значи у Хрватској, да што пре напусте те просторе неизлечиве искључивости и мржње, и колико год то изгледало тешко, живот наставе у српским земљама. Ако може господин Олујић уз Танго аргентино, могу и наша браћа уз Марш на Дрину. Историја, која је учитељица живота, да не идемо далеко у прошлост, учи нас како су прошли они Срби који су деведесетих веровали Туђмановим речима и који нису отишли из Крајине. А човек од свега што поседује на овоме свету, живот је један и најважнији. Ја немам нимало резерви у мишљењу које је јавно изрекао господин Олујић, али и многи други учени људи у Хрватској, повратак Карамарковог ХДЗ-а на власт, значиће велики корак уназад у односима свих балканских народа, посебно између Срба и Хрвата. После запаљиве реторике Китаровићке, која је лутка на концу морбидног лика Карамарка, јасно је да ХДЗ жели потпуни повратак у клерофашизам, то ми је најпогоднији израз да изнесем свој став о ХДЗ-у, као у време кривоустог конвертита, Титовог комунисте и Павелићевог следбеника, што је само на први поглед, неприродна појава, посебно код опскурних и знањем и моралом, лимитираних Титових генерала. Јер, никада не треба заборавити, да су управо Титови генерали ЈНА, од Туђмана, преко Туса, до Бобетка, били катализатор стварања неуких и неписмених ткз. хрватских генерала, као што су Главаш, Норац , Кораде и слични, који су, и по многим исказима хрватских сведока, били окрутни извршиоци најстрашнијих злочина над српским цивилима и нејачи. И да закључим ову тему, сто посто сам сигуран да Европа неће прстом мрднути на повратак злочиначког туђманизма у Хрватској. Европа има других брига, јер се фашизам на велика врата враћа у далеко моћнијим државама него што је то економски и социјално распаднута Хрватска, у којој се готово трећина становништва „храни“ копајући по контејнерима, а чију економску снагу светски стручњаци сврставају у категорију смећа.
Мирсад Кебо је можда отворио нову, нама Србима познату страницу рата у бившој БиХ. Коначно ће светлост дана угледати и вест да су и Србе убијали у грађанском рату. Ипак је то помак, 20 година ми смо били колатерална штета, у следећих 20 година, захваљујући савести Мирсадовој, можда откријемо име неког муслиманског или хрватског убице. А да не напишем шта све можемо да откријемо у следећих 40 или 60 година.