Piše: Vasko Vukoje, advokat, Adelajd
Krunislav Olujić, bivši predsednik Vrhovnog suda Hrvatske i nosilac mnogih pravosudnih i državnih funkcija u doba Tuđmanovog režima, izjavio je pre nekoliko dana gostujući na državnoj televiziji, da intezivno uči tango argentino, jer ako na parlamentarnim izborima pobedi HDZ na čelu s Karamarkom, mora da beži u Argentinu. Već sada je moj život ugrožen, prate me na ulici i prete, a mogu da zamislim šta će se dogoditi s Hrvatskom, ako se HDZ vrati na vlast, rekao je Olujić.
A, šta će biti sa Srbima u Hrvatskoj, onima koji su odlučili da svoje poslednje dane prožive na rodnom pragu?
Ništa, jer Srbi ne postoje kao narod u toj zemlji, jedna je od prvih izjava nove predsednice Hrvatske, Kolinde Grabar Kitarović. Nedavno sam pisao da će se Hrvatska vratiti učenju Starčevića, Pavelića i Tuđmana, ako pobedi Kolinda, i to se upravo događa, a kada najučeniji pravnik u Hrvata, doktor pravnih nauka, Krunislav Olujić, prognozira crne dane, odnosno još crnije, jer su u Hrvatskoj crni dani odavno na delu, po mojem mišljenju, ne ostavlja nikakav prostor za sumnju u ono što kaže gospodin Olujić.
Umesto da odnosi dve susedne države postanu bolji i da svi narodi koji u njima žive osete nadu u tolerantniju budućnost, jer ne verujem da postoji normalan čovek koji bi želeo novi rat, Hrvatska nažalost, čini sve da se odnosi još više zategnu i klerofašističkim pristupom u javnosti, pre svega katoličke crkve i HDZ-a sa satelitskim strankama, održava visoki nivo mržnje prema Srbiji i Srbima. Da bi pravdala pobedu, koju je ostvarila glasovima hercegovačke dijaspore i profašističkim strankama, Kitarovićka je, kao prava naslednica rečene trojke ustaških ideologa i koljača, poslala pismo UN u kojem, zamislite, traži da se Šešelj vrati u Hag!!!
I to istoga dana, kad je Ustavni sud Hrvatske presudio da se ratni zločinac, verovatno najveći koljač Srba u Slavoniji u prošlom ratu, Branimir Glavaš, oslobodi dalnjeg izdržavanja kazne zbog sudskog propusta i da mu se sudi ponovo. Naravno da je odluka hrvatskog suda očekivana, mnogi su ratni zločinci u Hrvata oslobođeni ili zbog „nedostatka dokaza“ ili zbog „procesne greške“. Najpoznatiji je takav slučaj Hrastov, koji je na koranskom mostu u Karlovcu likvidirao 18 srpskih zarobljenika, a da o zločincima iz splitske Lore i ne pišem.
Mislim da je jedino rešenje za preostale Srbe – ja za razliku od Kolinde znam da Srbi postoje – u tom bastionu mržnje prema drugima i drugačijima, posebno prema Srbima, znači u Hrvatskoj, da što pre napuste te prostore neizlečive isključivosti i mržnje, i koliko god to izgledalo teško, život nastave u srpskim zemljama. Ako može gospodin Olujić uz Tango argentino, mogu i naša braća uz Marš na Drinu. Istorija, koja je učiteljica života, da ne idemo daleko u prošlost, uči nas kako su prošli oni Srbi koji su devedesetih verovali Tuđmanovim rečima i koji nisu otišli iz Krajine. A čovek od svega što poseduje na ovome svetu, život je jedan i najvažniji. Ja nemam nimalo rezervi u mišljenju koje je javno izrekao gospodin Olujić, ali i mnogi drugi učeni ljudi u Hrvatskoj, povratak Karamarkovog HDZ-a na vlast, značiće veliki korak unazad u odnosima svih balkanskih naroda, posebno između Srba i Hrvata. Posle zapaljive retorike Kitarovićke, koja je lutka na koncu morbidnog lika Karamarka, jasno je da HDZ želi potpuni povratak u klerofašizam, to mi je najpogodniji izraz da iznesem svoj stav o HDZ-u, kao u vreme krivoustog konvertita, Titovog komuniste i Pavelićevog sledbenika, što je samo na prvi pogled, neprirodna pojava, posebno kod opskurnih i znanjem i moralom, limitiranih Titovih generala. Jer, nikada ne treba zaboraviti, da su upravo Titovi generali JNA, od Tuđmana, preko Tusa, do Bobetka, bili katalizator stvaranja neukih i nepismenih tkz. hrvatskih generala, kao što su Glavaš, Norac , Korade i slični, koji su, i po mnogim iskazima hrvatskih svedoka, bili okrutni izvršioci najstrašnijih zločina nad srpskim civilima i nejači. I da zaključim ovu temu, sto posto sam siguran da Evropa neće prstom mrdnuti na povratak zločinačkog tuđmanizma u Hrvatskoj. Evropa ima drugih briga, jer se fašizam na velika vrata vraća u daleko moćnijim državama nego što je to ekonomski i socijalno raspadnuta Hrvatska, u kojoj se gotovo trećina stanovništva „hrani“ kopajući po kontejnerima, a čiju ekonomsku snagu svetski stručnjaci svrstavaju u kategoriju smeća.
Mirsad Kebo je možda otvorio novu, nama Srbima poznatu stranicu rata u bivšoj BiH. Konačno će svetlost dana ugledati i vest da su i Srbe ubijali u građanskom ratu. Ipak je to pomak, 20 godina mi smo bili kolateralna šteta, u sledećih 20 godina, zahvaljujući savesti Mirsadovoj, možda otkrijemo ime nekog muslimanskog ili hrvatskog ubice. A da ne napišem šta sve možemo da otkrijemo u sledećih 40 ili 60 godina.
