Да започнем колумну са лепим вестима. Коначно, Београд је богатији за још један мост. Иако је отварање овог моста пратила прича о надгробној плочи постављеној на мосту (која је нешто касније скинута) можемо рећи да се коначно нешто лепо и велико догодило у главном граду. Сви који путују у Војводину, неће више морати да користе само Панчевачки мост, него ће из Земуна прелазити директно на другу страну обале. Мост је изграђен и отворен захваљујући дугогодишњој сарадњи са Кинезима, који су били гости приликом отварања Пупиновог моста.
Премијер Вучић је приликом отварања цитирао највећег српског писца Иву Андрића и његово чувено дело Мостови, што је чини ми се, можда и најбољи опис вредности ове грађевине.
За разлику од премијера, председник Николић, ионако традиционалан, потрудио се да цитира Тарабиће „Доћи ће људи, жути људи, завладаће светом, донеће благостање…“ и тако неке глупости, на које се кинески гост само насмејао. Наравно, не сумњам да му није пријало.
Пријало би и нама када би неко рекао „Доћи ће неки људи са Балкана, где један човек цитира, на важном скупу, неписменог сељака и пророка, а притом је председник државе, и тај народ ће завладати светом.“
Али немогуће, јер горе наведено једно друго искључује. Међутим, штос са Тарабићима усијао је друштвене мреже, али и медије. Сви су били изненађени како то да председник цитира Митра Тарабића поред толико српских писаца. Не знам шта је ту чудно, али свако говори о ономе чему се диви, зар не? Или што би рекао Достојевски „Не може се волети оно што се не познаје,“ па самим тим не видим разлог зашто је неко очекивао да Тома цитира Гетеа, Шилера или Достојевског. Но, опет, ни ту није тако велики проблем, јер ако неко воли Сабрана дела Митра Тарабића, онда нека из њих извуче бар неку корист, али пре тога нека их добро проучи, или бар причу која прати та пророчанства.
Наиме, када је Коштуница требало да буде кандидат за председника, неко паметан из ДОС-а се досетио да се у пророчанство допише „Доћи ће човек из народа, који ће, као ови жути људи, донети благостање…“ Народ се упецао на ту причу, а Коштуничина пропагандна машина је заиста форсирала форе о Изабраном из Коштунића, што се испоставило као добар потез. Исту причу, само без помињања Тарабића, користили су многи политичари, понајвише Томини људи, где је он представљан као „један од нас“ из Бајчетине, који уопште не одудара од народа, за разлику од нарцисоидног бившег председника. И наравно, није пресудило, али је помогло, па се Тарабићи и пророчанства осим међу народом, провлаче и на важним скуповима.
Не би ме чудило да Кинези затраже да преведу на кинески Митрове списе, али можда се ипак пре одлуче за Андрића. Премијер је био убедљивији. Стога, Тома Николић, као председник, би требало да научи неколико уверљивијих цитата (не мора да прочита књиге) од познатијих умова, па макар то били и пророци. Гаранутујем да ће послужити.
Мада, да не будем само критичар, мислим да је он много бољи од претходног. На првом месту по томе што се не меша у ствари које нису посао председника, за разлику од Тадића. Он је себе видео као Изабраног, не од Тарабића, не од баба Ванге, него неког ко је виши, већи и бољи од сваког, те њега ниједан пророк није могао да предвиди, осим можда Нострадамуса. Али, он је пророковао у загонеткама, па вероватно нико још није одгонетнуо поруку намењену о доласку великог Бориса. Са друге стране, на важним скуповима, многим моментима Николић се постављао исправно, показивао чврст став када су у питању национални интереси, само је у неким изјавама, попут ове претерао. У почетку, није било страшно, али такве се ствари све више понављају, чак и прелазе у глупост, тако да мислим да би требало да обрати пажњу на своје говоре или да бар не прелази границе неукуса. Ваљда има ПР службу.
Но, пре неколико дана, гост РТС био је Борис Тадић. Тај човек као да је преспавао протеклих десет година своје власти, као што се медведи пробуде на пролеће па кажу „Зима није била хладна“.
Гостујући на државној телевизији говорио је како га медији цензуришу. Душа ме заболела колико је био убедљив и патетичан. За разлику од Вучића, који је цитирао Андрића, ја ћу цитирати премијера „Ја већу глупост у животу нисам чуо.“ На првом месту, чим је доспео на најгледанију телевизију, током ударног термина, сигурно није у питању цензура. Друго, он је заборавио своју цензорску машинерију, која је цензурисала све што је могло да помрачи лик и дело великог вође и лидера региона, који личи на Клунија. Осим критика које је упутио поводом неких политичких противника, са којима би радо у коалицију, Тадић се прописно избрукао; понашао се као човек који тек ушао у политику и има право да говори како треба радити, држе лекције, попут вероватно оних из својих професорских дана. Искрен да будем, да сам на власти, да имам моћ и да ми је Тадић политички противник, намерно бих га форсирао на свим најгледанијим телевизијама, јер он својом глупошћу, као опозициони лидер ради тако добар посао за позицију, да њима не треба кампања ни било какво оправдање.
Не знам да ли је њега Тарабић предвидео, али да јесте, сигурно би рекао „Доћи ће човек који ће владајућој странци донети такав мир и благостање…“
