[dropcap font=“0″]Г[/dropcap]отово је немогуће данас видети да банке губе новац. Било је тога у прошлости и може се поново догодити, али такви губици банака се обично приписују финансијским малверзацијама, тешким грешкама службеника који неодговорно и на своју руку улажу огромне суме новца у финансијско тржиште.
Међутим кад Народна банка једне државе губи новац, онда је то за дубоко размишљање како је могуће да се тако нешто догоди.
Тако је Народна банка Србије објавила своје финанисјко пословање у којем се види да су 2013. године пословали са губитком од око 44 милијарди динара ($560 милиона долара).
Како је то могуће?
Гувернерка поменуте банке народа Србије, госпођа Јованка Табаковић објашњава врло једноставно како је и зашто дошло до губитка. Стварно би требало свима да буде јасно и оправдано:
„Није мера успеха НБС позитиван финанијски резултат. Ми нисмо јавно предузеће, агенција, није нам профит циљ.“
И кад би се сложили да им којим случајем профит није циљ, па зар је онда циљ губитак. Или пословање на позитивној нули, економски израз који се највише користи у Србији. Свако се сматра изузетно успешним, ако се налази на позитивној нули. Смешно зар не, ко да има неке везе да ли је нула позитивна или негативна, она је увек НУЛА.
„Губитак је књиговодствени а не стварни…“
Још једна од мудрих изрека гуврнерке банке, која је узгред речено и члан Српске напредне странке. Па ако је само књиговодствени а не стварни, што не каже колики је стварни. Да ли је тај стварни већи или мањи губитак. И шта то значи. Да књиговодство (читај математика) показује једно а у ствари стање је друго.
„Немам намеру да манипулацијама курса правим привид краткорочног профита који је дугорочни губитак.“
Ово вероватно ни Ајнштајну не би било јасно. Један мој дугогодишњи пријатељ Јеврејин, једном приликом рече. Никад не можеш да правиш губитак, ако правиш профит. Наравно, то су два супротна појма. Као што не можеш да будеш у исто време дебео и мршав. Но, да се вратимо на госпођу Табаковић.
Како може серија краткотрајних профита да доведе до дугорочног губитка. Ако се прави профит данас он ће бити ту и сутра. И ако се не помера, стајаће као профит. То му изгледа као моја изрека. Сваки дан правим профит, 365 дана у години, и онда на крају године имам губитак. То једино може ако се троши више него што се зарађује, али то је свима јасно. Идемо даље.
„Губитак јесте у ствари део курсних разлика и цене имовине, која се тако приказује зато што су кретања на тржишту имовине злата, зграда и хартија од вредности такве да су показале да ми на њима немамо принос, него напротив, губитак“.
Још једна од врло мудрих изрека госпође Табаковић. Никад ми није било јасно да човек или установа, држи папире од вредности које губе паре. Зар није боље да их прода и купи оне које праве паре.
Мени сад једна ствар није јасна. Да ли ти политичари, директори јавних предузећа мисле да смо ми будале па немамо појма, нити знамо да размишљамо па нам сервирају овакве глупости. Да ли то раде да би показали како су паметни? Или намерно хоће да нас залуде. А још више ми није јасно зашто народ ћути и слуша. Да ли се прави као да разуме, односно прави се паметан. Или свесно пристаје на то да га они редовно праве будалом. Јер дефинитивно у овој ситуацији неко јесте будала.

Погибе човек у околини Сомбора у аутомобилу, ударио га воз на необезбеђеној прузи. У данашњем свету, на данашњи дан постоје у Србији пруге које нису обезбеђене и немају рампу. ^овек тридесетак година, умре на путу за болницу.
То није први пут.Што је најгоре то неће бити ни последњи пут. А не би смело да буде ни први. Сваки коментар је сувишан.

Жена платила 30,000 динара ($384) за убиство мушкарца који јој се удварао, а њој се то није свидело. Па решила да га убије да јој се не би више удварао. Нашла и убицу за мале паре, а тело мушкарца пронашли у шуми.
Како адвокати сад штрајкују њој неће бити суђено, нити ће моћи да буде у притвору, јер по закону мора да има адвоката присутног кад јој се одређује притвор. Како тога сад нема, и она и други прекршиоци се затворе, па онда пусте после 48 сати задржавања. Све то док адвокати не почну да раде.
Нису адвокати једини који не раде. Штрајкују сад и наставници, а њима се од ове недеље придружише и лекари. Па је и војска Србије, која је сад приватна, затражила да се измени закон, који ће им дозволити да имају право да иду на штрајк.
Просто невероватно. Питају мене људи овде, зашто се не врате наши Срби из иностранства да помогну да ураде нешто да ова земља крене напред. Шта да раде, мислим се ја, кад ниједан једини закон не ваља. Кад сваки и онај најпростији треба да се поцепа и преко ноћи донесе комплетно други.
Влада инсистира да ради по закону, кад њима то одговара, само причају и обећавају. Још увек није решено питање легализације, дивље градње од преко 1,5 милиона кућа у Србији, а кренуло се да се као решава 2000 године. Да ли су они свесни да је данас 2014?
Од јануара ове године најављују још једну промену закона на ту тему, и најновије је да ће тај закон да се промени у новембру. И кад га буду променили биће нереалан и неодговоран. Нереалан у смислу да ће за комуналије тражити ону суму новца који једноставно народ не може да плати. И неодговоран јер ће тражити ону документацију који народ не може да прикупи, зато што ће без обзира на број докумената увек да му фали још један папир.

Да контактирате аутора
пошаљите емаил на:
carapicv@hotmail.com