Пише: Нина Марковић Казе

Срби из Аустралије и даље хрле на Балкан, и оно што прво желе јесте да купе некретнине. На ту тему новинарка Српског гласа је разговарала са стручњацима из Београда. Одгoворе на наша питања потражили смо прво у адвокатској канцеларији “Манојловић”,  која  у последње време добија све више клијената са Петог континента.

Далиборе, објасните нам како купити некретнину у Србији и у региону на најсигурнији начин, јер то је питање које заокупља многе Србе из Аустралије.

– Пре свега потребно је пронаћи одговарајућу непокретност, што је у последње време прилично отежан подухват како у Србији тако и региону , првенствено због повећане потражње. Када се одговарајућа непокретност ипак пронађе, потребно је детаљно  проверити правни статус непокретности , што подразумева  одговоре на следећа питања : да ли је непокретност укњижена , да ли постоје неки терети (хипотека, дугови за комуналне услуге  и  сл.), да ли је непокретност евентуално предмет неког  спора,

да ли постоје неке сметње да се Уговор о купопродаји непокретности овери код Јавног бележника (Нотара) у законом прописаној форми. За све ове провере је пропоручљиво да купац ангажује адвоката који има искуства у овој области.

Што се тиче даљег поступка, након овере Уговора, потребно је укњижити непокретност на име купца код надлежног Катастра као и поднети пореску пријаву за плаћање пореза на пренос апсолутних права односно захтевати ослобађање од плаћања овог пореза (важи за купце првог стана који су држављани Србије).

Новина у Републици Србији је што се захтев за  укњижбу непокретности у  Катастару као и  пореска пријава могу сада поднети преко Јавног бележника истовремено са овером Уговора. Ово би укратко био поступак приликом куповине непокретности.

Из Вашег искуства каква су очекивања Срба из дијаспоре по повратку? Где највише купују имовину ?

– Што се тиче очекивања повратника из дијаспоре она су различита и пре свега зависе од њихових ранијих искустава везано за куповину непокретности у Србији и региону као и уопште за било какве друге правне правне послове које су раније предузимали у Србији и Региону. Међутим свима је заједничко то да желе свој новац уложити у нешто сигурно,  а ту је куповина непокретности први избор будући да непокретностима и даље константно расте цена.

Локације за куповину непокретности се разликују од намене, односно од тога да ли се купује ради издавања у најам, када се најчешће купци из дијаспоре одлучују за мање станове и пословне просторе који се налазе ближе центру града, као и за апартмане у планинским и бањским туристичким центрима,  а када се непокретност купује  ради становања и тада се најчешће траже куће са двориштима у околини већих градова или евентуално плацеви погодни за изградњу породичне куће.

 Шта мора да се зна пре одлучивања на такав потез из перспективе аустралијско-српског купца?

– Као што сам већ навео битно је знати која је намена непокретности која се купује , затим битно је знати са којим буџетом се располаже, као и имати у виду да поседовање непокретности повлачи за собом и трошкове текућег одржавања (струја, вода, порез на имовину и др) који нису занемарљиви на годишњем нивоу и свакако их треба узети у обзир. Такође, јако битан савет за купце станова, локала и апартмана  у новоградњи јесте да се пре куповине распитају о претходним пројектима инвеститора који је изградио објекат .

 Ви имате пуно клијената из Аустралије. Реците нам како одабрати правог адвоката из дијаспоре у Србији?

– Тако је, заиста имам велики број клијената како из Аустралије тако и из остале наше дијаспоре,  и обраћају ми се са различитим правним проблемима будући да моја адвокатска канцеларија пружа правне услуге из свих области права, међутим у последњих пар година (након почетка пандемије)  повратници из дијаспоре најчешће нас ангажују ради поступка куповине  непокретности (провера документације и сачињавање Уговора) у Републици Србији и региону.

Што се тиче савета за одабир адвоката исто важи као и за све друге професије, најбоље је имати препоруку за адвоката од  некога у кога имате поверење  и ко је већ имао сарадњу са истим адвокатом. Такође, мој савет је да клијенти  кад је год то могуће избегавају посреднике који их упућују на адвокате а који од тога имају корист, као што су разне агенције.

 Судски процеси дуго трају у Србији. Зашто је тако?

– То је питање на које је заиста тешко одговорити у пар реченица, али основни узроци су по  мени неколико неуспелих реформи правосуђа, експериментисање  у виду увођења неких нових правних института и професије који нису у складу са нашом правном традицијом, као и велики број „масовних“ судских спорова које својим незаконитим поступањем генеришу пре свега неки државни органи, јавна предузећа, те банке и осигуравајућа друштва, што све заједно резултира хроничном спорошћу судских поступака.

Адвокати понекад могу утицати на убрзање поступка пред судом кроз писање ургенција али пре свега брзина поступка зависи од поступајућег судије који по правилу има огроман број предмета у раду.

Који би био Ваш савет за повратнике намернике?

– Основни савет је саслушати искуства и добронамерне савете других повратника, пре свега оних који имају реалан увид, тачније од оних који не иду у „крајности“, од „све је одлично и идилично “ до „све је катастрофа и ништа не ваља“ .

Колико то год изгледало споро или недовољно мој утисак је да, како Србија тако и остале земље из региона остварују напредак у погледу правне сигурности , што наравно не значи да приликом предузимања важнијих послова, где пре свега мислим на куповину непокретности,  не треба држати „отворено четворо очију“ што би наш народ рекао, и  наравно увек треба потражити још једно мишљење.

Док велики број наших суграђана пакује кофере у једном правцу за Балкан, потребно је информисати се што боље преко адекватних правника о правним могућностима у одабраној новој-старој домовини.