Новак Ђоковић је буквално протеран из ове земље и тим срамним чином себе направио двоструким херојем.
Kако, питате се?
Kао прво сам је својим умећем, залагањем и талентом постао најбољи тенисер у историји овог спорта. Kао друго, у храброј битки у којој није морао да учествује, својим разборитим, принципијелним и постојаним карактером, постао је глобална парадигма људске слободе и права на лични избор.
Kако све више сведочимо, Аустралија је годинама показивала тежњу и најзад остварила свој, претпостављамо, дугорочни циљ: постала је полицијска држава. Овим се уврстила у номенклатуру Новог Светског Поретка, и обзиром на такмичарски дух ове земље, претендује на сам врх ове срамне пирамиде.
У њој, као и у многим државама из овог “веселог “ друштва: они који одбијају или се противе вакцинацији третирани су у најмању руку као грађани другог реда, а понегде чак као нижа бића која заслужују презрење и кажњавање. Наравно, ништа без „независних“ медија, зависних само од омамљујуће психоделичне индокринације опусом Јозефа Гебелса.
Напоменимо само Макрона који би да невакцинисаним грађанима Француске одузме национални идентитет: сликовити видиковац да се застане, предахне и одмори на нашем путу у рани средњи век, зар не?
Вратимо се ипак тенису, “Отвореном првенству Аустралије” и овом скандалу као симптому једне много страшније болести од Kовида 19. Овај турнир је очигледно осиромашен неиграњем Ђоковића а победа било кога на оваквом турниру без Новаковог учешћа, у срцу победника оставља незаслужену празнину, јер играчи нису криви, то се подразумева. Додуше, неке од њих морамо поменути чисто забаве ради, где човек не може а да се сажаљиво не осмеши на Надалову изјаву да је двоструко вакцинисан и још уз то прележао Ковид чију обавезну изолацију није испоштовао. Не могу а да жовијално не поменем исфрустрираног Циципаса који изјавом: “Значи ми смо будале што смо се вакцинисали!” заправо потврђује своје, додуше неутемељено, мишљење о вакцинацији. Вакцинација је и те како потребна за оне који су вулнерабилни, са коморбидитетима, имунокомпромитујућим здравственим проблемима итд. али мора бити лични избор који не сме бити санкционисан на начин на који се, у већем делу западног Света, а поготово у Аустралији, то сада чини.
Ово доводи до губитка личне слободе, права на избор и свега онога што ову земљу чини слободном, демокаратском, просперитетном а њене житеље задовољним и срећним.
Руку на срце, добро познавајући услове учешћа, Новак није требао да дође на турнир. Не знам како му је промакла ова подла намештаљка, нити ко га је саветовао, али када је већ дошао, добро је за нас, који живимо овде, да је остао. Открили смо многе недостатке владајућих структура у овом друштву. Изгубили смо илузије о независности судства од државе, увидели како нехумано поступамо са избеглицама а нимало боље према знаменитим спортистима и најзад спознали да смо жртвовали морал, слободу и оно наше “fair go mate” не би ли нас заштитили од самих себе. Сви смо, дакле, ту, само нас нема.
П.П.
