Novak Đoković je bukvalno proteran iz ove zemlje i tim sramnim činom sebe napravio dvostrukim herojem.
Kako, pitate se?
Kao prvo sam je svojim umećem, zalaganjem i talentom postao najbolji teniser u istoriji ovog sporta. Kao drugo, u hrabroj bitki u kojoj nije morao da učestvuje, svojim razboritim, principijelnim i postojanim karakterom, postao je globalna paradigma ljudske slobode i prava na lični izbor.
Kako sve više svedočimo, Australija je godinama pokazivala težnju i najzad ostvarila svoj, pretpostavljamo, dugoročni cilj: postala je policijska država. Ovim se uvrstila u nomenklaturu Novog Svetskog Poretka, i obzirom na takmičarski duh ove zemlje, pretenduje na sam vrh ove sramne piramide.
U njoj, kao i u mnogim državama iz ovog “veselog “ društva: oni koji odbijaju ili se protive vakcinaciji tretirani su u najmanju ruku kao građani drugog reda, a ponegde čak kao niža bića koja zaslužuju prezrenje i kažnjavanje. Naravno, ništa bez „nezavisnih“ medija, zavisnih samo od omamljujuće psihodelične indokrinacije opusom Jozefa Gebelsa.
Napomenimo samo Makrona koji bi da nevakcinisanim građanima Francuske oduzme nacionalni identitet: slikoviti vidikovac da se zastane, predahne i odmori na našem putu u rani srednji vek, zar ne?
Vratimo se ipak tenisu, “Otvorenom prvenstvu Australije” i ovom skandalu kao simptomu jedne mnogo strašnije bolesti od Kovida 19. Ovaj turnir je očigledno osiromašen neigranjem Đokovića a pobeda bilo koga na ovakvom turniru bez Novakovog učešća, u srcu pobednika ostavlja nezasluženu prazninu, jer igrači nisu krivi, to se podrazumeva. Doduše, neke od njih moramo pomenuti čisto zabave radi, gde čovek ne može a da se sažaljivo ne osmeši na Nadalovu izjavu da je dvostruko vakcinisan i još uz to preležao Kovid čiju obaveznu izolaciju nije ispoštovao. Ne mogu a da žovijalno ne pomenem isfrustriranog Cicipasa koji izjavom: “Znači mi smo budale što smo se vakcinisali!” zapravo potvrđuje svoje, doduše neutemeljeno, mišljenje o vakcinaciji. Vakcinacija je i te kako potrebna za one koji su vulnerabilni, sa komorbiditetima, imunokompromitujućim zdravstvenim problemima itd. ali mora biti lični izbor koji ne sme biti sankcionisan na način na koji se, u većem delu zapadnog Sveta, a pogotovo u Australiji, to sada čini.
Ovo dovodi do gubitka lične slobode, prava na izbor i svega onoga što ovu zemlju čini slobodnom, demokaratskom, prosperitetnom a njene žitelje zadovoljnim i srećnim.
Ruku na srce, dobro poznavajući uslove učešća, Novak nije trebao da dođe na turnir. Ne znam kako mu je promakla ova podla nameštaljka, niti ko ga je savetovao, ali kada je već došao, dobro je za nas, koji živimo ovde, da je ostao. Otkrili smo mnoge nedostatke vladajućih struktura u ovom društvu. Izgubili smo iluzije o nezavisnosti sudstva od države, uvideli kako nehumano postupamo sa izbeglicama a nimalo bolje prema znamenitim sportistima i najzad spoznali da smo žrtvovali moral, slobodu i ono naše “fair go mate” ne bi li nas zaštitili od samih sebe. Svi smo, dakle, tu, samo nas nema.
P.P.
