Драгољуб Јешић се стрељаштвом бави 38 година. Има титулу мастера и налази се међу 10 најбољих стрелаца из пиштоља у Аустралији. Своје награде није успео ни пребројати. Само неке је сортирао у витрине да би их унуци са знатижељом разгледали. Разговарали смо са Драгољубом на његовом имању у Едмондсон Парку.
Реците нам нешто о вашем доласку у Аустралију.
Мој деда Војин Јешић дошао је из Египта 1948. године у Аустралију. Отац ми је направио пасош и дошао сам 16. јануара 1964. са 16 и по година. Имам два сина и четворо унучади. Иначе родом сам из Пријепоља. Радио сам на грађевини. Заволео сам стрељаштво и пуцам 38 година. Живим у Аустралији 56 година.
Како сте се определили за стрељаштво? Шта вас је мотивисало?
Волео сам одувек да пуцам. Ишао сам и у лов са оцем и овде наставио. Увек сам имао добре поготке и знао сам да могу остварити у том спорту најбоље резултате.
Кад сте дошли у Аустралију наставили сте са овим спортом.
Овде сам се учланио у стрељачки клуб ‘Ливерпул’ и све ми је ишло за руком. Сви чланови пуцају из 5 дисциплина два дана, једном годишње и ко је најбољи пише се његово име на табели. Ја сам 19 година освајао прво место и тамо пише моје име.
То су импресивни резултати. На којој удаљености од мете гађате?
Пуцам из пиштоља на 50 метара али пуцам и у три дисциплине на 25 метара од чега је једна са јачим калибром. Такође пуцам и на 10 метара из ваздушног пиштоља.
Где сте све били на такмичењима?
Ишао сам по целој Аустралији на такмичења и обишао сам све веће градове Аустралије и био на главним такмичењима. Упознао сам ову велику земљу и срео сам се са многим људима који се страствено баве овим спортом.
Да ли вам је познато колико Аустралија има стрелаца и где је ваше место?
Колико ја знам Аустралија има око 38.000 стрелаца. Ја сам међу 10 најбољих и мастер сам у пуцању.
Освојили сте на стотине награда. Која вам је најдража?
Све награде су добре, а ја сам увек освајао најбоље. Све оне имају своју вредност и подсећају ме на лепе дане такмичења и путовања. Био сам срећан јер сам увек доносио награде кући, понекад 2 до 3 а понекад и 5.
Шта сматрате вашим најбољим резултатом?
Знао сам по четири метка пуцати у једну рупу на 25 метара.
Како знате кад су главна такмичења?
Добијем календар и увек знам где је такмичење и пријавим се за главна такмичења.
Упркос годинама ви се активно бавите спортом.
Са 74 године бавим се спортом, трчањем и вежбањем и добро се осећам и то ме чини младим. Најважније је имати вољу. Ја носим награде и имам вољу и уз Божију помоћ иде добро.
Која вам је велика жеља повезана са овим спортом?
Ако унучад буду желела да науче све што деда зна биће добро. За то имају могућности и најбоље услове, доброг учитеља, савремено опремљену стрељану на нашем имању, оружје и све остало. Ја се искрено надам да ће неко од унучади то заволети и кренути дединим стопама.
Познато нам је да сте давали донације не само у нашој заједници него и у вашем родног граду. Реците нам на крају нешто о томе.
У цркви Св. Ђорђа сам задужбинар, дао сам донацију за Каленић у Камбери. Цркви у Рути Хилу сам подарио фреску Св. Арханђела Михаила. У Пријепољу сам купио два звона за две цркве и путир а дао сам донације тамо и другим црквама. У Пријепољу сам добио орден Светог Саве.
Никола Јовић
