У великој дворани Српског центра у Бониригу, прошле суботе одржан је скуп Крајишника Сиднеја под називом „Крајишко прело.“
Велики број Крајишника, као и љубитеља обичаја и песама из крајишког краја није остало разочарано. Вредни домаћини су припремили богат програм, који су беспрекорно водили глумац Сергеј Кожул и Душко Тимарац. Имало се шта и чути и видети прошле суботе у Бониригу. Програм је отворио поменути Душко Тимарац са рецитацијом ‘Отаџбина.’ Душко је, помало намерно, без најаве почео своју изведбу док су се у сали још увек чули жагор и ћаскање, које су убрзо биле замењене тишином и позорношћу присутних гостију. Овакав однос публике и извођача наставио се током целе вечери. Очигледно је било да су гости жељни манифестација попут Крајишког прела, јер је то јединствена прилика да се присете својих обичаја из родног краја.
Крајишници расејани по целом свету
Локални глумац Сергеј Кожул у својој уводној беседи ‘подсетио’ је присутне госте о судбини крајишког народа, то јест народа са подручја Далмације, Кордуна, Баније, Славоније, Лике и Босанске Крајине. Сергеј је напоменуо како се велик број Крајишника раселио и потражио нови дом на територији Босне и Херцеговине, Србије, у многим земљама Европе, а свој пут су многи Крајишници нашли преко океана, у Америци, Канади и овде у Аустралији. У наставку свог излагања, Сергеј је нагласио: „Данас под овим кровом се састајете ви Крајишници и ваши пријатељи да се сетите свих обичаја наших предака, да не заборавите нашу песму, нашу игру, језик и да заувек у срцу носимо нашу Крајину.“
Учесници из целог Сиднеја
У званичном делу програма учествовао је велик број уметника, певача, фолклорних група и музичара. На самом почетку вечери публици се представила девојчица Анђела Малбаша са изведбом „Нема те нема Крајино моја“ и разгалила све присутне. На сцену су потом изашли чланови изворне личке групе „Свети Сава“ из Монавејла, а потом се публици представио гуслар Станоје Зорановић са изведбом „Ропство Јанковић Стојана“. Уследио је наступ фолклорне групе Свети Сава из Монавејла који су извели игре из „Гламоча и Грмеча.“ Поред чињенице што су гости из Монавејла (изворнa личкa група и фолклораши) превалили велики пут да би учествовали на прелу у Бониригу, посебно весели чињеница да су омладинци чланови фолклорне групе сви рођени у Аустралији, што се уопште није дало приметити слушајући њихову песму и изведбу.
У наставку програма госте су забавили Маринко Поздер на усној хармоници, локални певач крајишког мелоса Александар Веселиновићи и фолклорна група „Равна гора“. Своју интерпретацију крајишке песме на крају вечери су представили „Крајишници Сиднеја“ – локални бенд који чине Саво Секулић, Слободан Божић и Душан Вилус.
Богат програм и професионална организација
Разгаљена публика препознала је и напросто вапила за изворним песмама и игром. Није изостала ни по која суза, јер су извођачи својим квалитетним изведбама приморали присутне госте да помно слушају сваку изговорену беседу, рецитацију – драгуље и подсетнике на домаћи крај и порекло. Неретко се дешава на окупљањима овакве врсте да публика готово непомично прати и ужива у изворним изведбама. Неупућен посматрач могао би закључити да је у питању позоришна представа, а не скуп традиционалних игара и песме. Главни разлог за то је била феноменална организација. Општи утисак је де је ово била једна од најбоље организованих манифестација виђених у последње време у Сиднеју.
Поред горе поменутог музичког дела програма, манифестација је била употпуњена изложбом народних ношњи, дрвених и тканих предмета, ручних радова, те осталих традиционалних сувенира препознатљивих за крајишки крај.
Наступи многобројних учесника из целог Сиднеја и препуна сала у центру најбоље говори колико је нашој заједници стало до очувања културне баштине и традиције.
И за крај, велики труд и професионална организација Крајишког прела и сличних манифестација су од круцијалног значаја, јер такав приступ ће сигурно допринети да и млађе генерације учествују на оваквим догађајима и да не забораве свој завичај, корене и своје порекло.
Текст и Фото: Радослав Ерцег
