U velikoj dvorani Srpskog centra u Bonirigu, prošle subote održan je skup Krajišnika Sidneja pod nazivom „Krajiško prelo.“
Veliki broj Krajišnika, kao i ljubitelja običaja i pesama iz krajiškog kraja nije ostalo razočarano. Vredni domaćini su pripremili bogat program, koji su besprekorno vodili glumac Sergej Kožul i Duško Timarac. Imalo se šta i čuti i videti prošle subote u Bonirigu. Program je otvorio pomenuti Duško Timarac sa recitacijom ‘Otadžbina.’ Duško je, pomalo namerno, bez najave počeo svoju izvedbu dok su se u sali još uvek čuli žagor i ćaskanje, koje su ubrzo bile zamenjene tišinom i pozornošću prisutnih gostiju. Ovakav odnos publike i izvođača nastavio se tokom cele večeri. Očigledno je bilo da su gosti željni manifestacija poput Krajiškog prela, jer je to jedinstvena prilika da se prisete svojih običaja iz rodnog kraja.
Krajišnici rasejani po celom svetu
Lokalni glumac Sergej Kožul u svojoj uvodnoj besedi ‘podsetio’ je prisutne goste o sudbini krajiškog naroda, to jest naroda sa područja Dalmacije, Korduna, Banije, Slavonije, Like i Bosanske Krajine. Sergej je napomenuo kako se velik broj Krajišnika raselio i potražio novi dom na teritoriji Bosne i Hercegovine, Srbije, u mnogim zemljama Evrope, a svoj put su mnogi Krajišnici našli preko okeana, u Americi, Kanadi i ovde u Australiji. U nastavku svog izlaganja, Sergej je naglasio: „Danas pod ovim krovom se sastajete vi Krajišnici i vaši prijatelji da se setite svih običaja naših predaka, da ne zaboravite našu pesmu, našu igru, jezik i da zauvek u srcu nosimo našu Krajinu.“
Učesnici iz celog Sidneja
U zvaničnom delu programa učestvovao je velik broj umetnika, pevača, folklornih grupa i muzičara. Na samom početku večeri publici se predstavila devojčica Anđela Malbaša sa izvedbom „Nema te nema Krajino moja“ i razgalila sve prisutne. Na scenu su potom izašli članovi izvorne ličke grupe „Sveti Sava“ iz Monavejla, a potom se publici predstavio guslar Stanoje Zoranović sa izvedbom „Ropstvo Janković Stojana“. Usledio je nastup folklorne grupe Sveti Sava iz Monavejla koji su izveli igre iz „Glamoča i Grmeča.“ Pored činjenice što su gosti iz Monavejla (izvorna lička grupa i folkloraši) prevalili veliki put da bi učestvovali na prelu u Bonirigu, posebno veseli činjenica da su omladinci članovi folklorne grupe svi rođeni u Australiji, što se uopšte nije dalo primetiti slušajući njihovu pesmu i izvedbu.
U nastavku programa goste su zabavili Marinko Pozder na usnoj harmonici, lokalni pevač krajiškog melosa Aleksandar Veselinovići i folklorna grupa „Ravna gora“. Svoju interpretaciju krajiške pesme na kraju večeri su predstavili „Krajišnici Sidneja“ – lokalni bend koji čine Savo Sekulić, Slobodan Božić i Dušan Vilus.
Bogat program i profesionalna organizacija
Razgaljena publika prepoznala je i naprosto vapila za izvornim pesmama i igrom. Nije izostala ni po koja suza, jer su izvođači svojim kvalitetnim izvedbama primorali prisutne goste da pomno slušaju svaku izgovorenu besedu, recitaciju – dragulje i podsetnike na domaći kraj i poreklo. Neretko se dešava na okupljanjima ovakve vrste da publika gotovo nepomično prati i uživa u izvornim izvedbama. Neupućen posmatrač mogao bi zaključiti da je u pitanju pozorišna predstava, a ne skup tradicionalnih igara i pesme. Glavni razlog za to je bila fenomenalna organizacija. Opšti utisak je de je ovo bila jedna od najbolje organizovanih manifestacija viđenih u poslednje vreme u Sidneju.
Pored gore pomenutog muzičkog dela programa, manifestacija je bila upotpunjena izložbom narodnih nošnji, drvenih i tkanih predmeta, ručnih radova, te ostalih tradicionalnih suvenira prepoznatljivih za krajiški kraj.
Nastupi mnogobrojnih učesnika iz celog Sidneja i prepuna sala u centru najbolje govori koliko je našoj zajednici stalo do očuvanja kulturne baštine i tradicije.
I za kraj, veliki trud i profesionalna organizacija Krajiškog prela i sličnih manifestacija su od krucijalnog značaja, jer takav pristup će sigurno doprineti da i mlađe generacije učestvuju na ovakvim događajima i da ne zaborave svoj zavičaj, korene i svoje poreklo.
Tekst i Foto: Radoslav Erceg