Манастир Крупа се налази у Далмацији, подно Велебита, близу извора истоимене ријеке Крупе. То је један од три историјска српска манастира у Далмацији, поред манастира Крке и Драговића. Саграђен је у време краља Милутина, 1317. Предање каже да су му темеље поставили монаси из манастира ,код данашње Босанске Крупе.
Први пут од утемељења обнављан је у време цара Душана, 1345. О томе сведочи запис на своду манастирске цркве. Српски краљеви Милутин, његов син Стефан Дечански, као и унук Стефан Душан, издавали су манастиру даровнице у виду земљишта за издржавање, а касније су то и Турци потврђивали ферманима из Истанбула. Манастир је даривала и мати Ангелина, српска деспотица, негде 1494. године.
У млетачко-турским ратовима манастир Крупа је тешко страдао у више наврата, а особито 1502. и 1620. У 20. веку десило се исто у два наврата: 1941. и 1995. али иза тога увек je и обнављан.
Велика и темељна поправка манастира извршена је 1855. године, и то уз помоћ Русије, Србије и Аустрије. Аустријска влада је условила обнову захтевом да манастирски прозори морају бити изведени у готском стилу.
Манастир Крупа чува вредна духовна и културна сведочанства, упркос честим пустошењима у прошлости. Шездесетих година 20. века откривене су фреске у манастирској цркви и то оне које је 1622. године фрескописао хиландарски монах Георгије Митрофановић, исти онај инок који је осликао Хиландарску трпезарију. У Крупи су чуване иконе итало-критске школе, рад Јована Апаке. Чува се и честица моштију Св. Јеротеја. Ту је и кивот из манастира Рмња који је донесен у Крупу у току босанско-херцеговачког устанка 1875. године.
Манастирка ризница чувала је и три антиминса: један је јерусалимског патријарха Теодосија, други патријарха Арсенија IV Шакабенте из 1743. и трећи је тзв. Крупски из 1739. године. У манастирском архиву чувана су и 22 турска фермана, од којих је занимљив онај који се односи на заштиту манастира Крке, а издао га турски султан Мустафа II.
Бројне богослужбене књиге, утвари и друге вредности, за манастир је прибавио крупски архимандрит, велики путник и значајни српски писац Герасим Зелић. Иначе, манастир Крупа је прихватао бројне великане српске књижњвности. У њему је извесно време боравио и Доситеј Обрадовић. Симо Матавуљ је у манастиру боравио четири године и, према сопственом исказу ту научио скривене лепоте српског језика.
Манастир Крупа је један од симбола српског народа у Далмацији.Ове године обележава седам векова постојања. Прослава јубилеја одржава се у организацији завичајног удружења “ ОБРОВАЧКО-БУКОВАЧКОГ САБОРА“ из Сиднеја, пa користимо ову прилику да вас позовемо да дођете да заједно обeлежимо овај “ Велики јубилеј“ на црквеном имању у Росмору у недељу, 3 септембра 2017. године.
Удружење „Обровачко-буковачки сабор“ је основано у част и славу манастира Крупе, а са циљем да негујемо нашу буковачку традицију,наше обичаје и духовност и то да покушамо пренети на нашe потoмке овде у Аустралији,како би они сачували свој нaционални идентитет. Поред завичајног, удружење је и хуманитарног карактера, јер учествује у многим хуманитарним акцијама и донацијама,тј. новчаним срeдствима помажемо обнову наших порушених храмова, као и наше болесне земљаке у завичају. Информације само ради, Удружење је за непуне четири године постојања донирало око $ 30.000, а донатор је и звона (3 звона 13.500 еура ) за цркву св. Лука Ливерпул. Надамо се да ћемо уз Божију и вашу помоћ наставити са радом и убудућe.
Текст: М.Гњатовић и Д.Ћалић
